Korona nam je ukrala godinu života

Umorna sam.Lako zaspim i teško se budim.

Kažem sebi jer je stiglo vreme za godišnji odmor, a znamo svi da smo umorni od godine koja je odlučila da klikne pauzu u našim životima.

Gledali smo kao nemi posmatrači.

Vikende provodili u kućama.

Zaradili razne osipe i herpese od maski.

Naučili da se odmičemo na dva metra jedni od drugih.

Prestali da se grlimo i ljubimo.

Panično merimo temperature.

Svaku dijareju, kašalj i slinu iz nosa analiziramo po pet puta.

Reči testiran, zaražen, VIRUS, VIRUS, VIRUS, su postali naša svakodnevnica.

Naučili smo nove reči COVID I KLASTER.

Naučili su nas da se osećamo loše ako se zabavljamo jer možemo da ZARAZIMO.

Svaki dan nas bombarduje sumorna statistika u vidu broja OBOLELIH. I umrlih. I respirator. Reč i afera.

Umorna sam.

A ne mogu na more.

Ekonomski stručnjaci nam prete novom krizom, kao da je ona iz Bosne ikada i otišla.

Ima dana kada su mi noge kao od olova. I glava mi je teška. Valjda od svega onoga što u nju mora da stane.

I ne vidimo kraj.

U komšijskoj Srbiji još gori scenario. Lucidni predsjednik koji plače u televizijskom obraćanju. Protesti i još sumornije statistike. Vele da je zdravstveni sistem pred pucanjem. A to je isti onaj kojem mi idemo kad nemamo kud.

Umorna sam.

Covid nam je ukrao godinu života. Usadio strahove i nametnuo osećaje krivice.

A ja ne mogu.

Ako bi život morao biti u kući, na dva metra odstojanja, sterilan, dezinfikovan i sa maskom, ne bih želela ni da ga živim.

Ako bi bio bez mora, bez prijatelja, bez zagrljaja.

Ako bi te neko zatvarao u kući kao mama ’99.

Sloboda je isuviše skupa da bismo je tako lako dali.

Šta je jedan virus koji ću ako je nužno prebolovati. Prebolovala sam ja i veća sranja.

Umorna sam.

Od sumornih cenarija.

Klastera.

Politike.

Statistike.

Hoću leto u kojem planiram odlazak na more i OK fest.

Ovo smo nekako prerano i prebrzo dali. Otpisali.

Ovo su nam oteli, ne znajući koliko je onih bezbrižnih još ostalo za svakog od nas.

I zato…

Umorna sam.

Spava mi se.

Kapci su mi teški i jedva se vučem.

Umorna…

Lola/Jelena Despot