Fotografija dece iz Svratišta je dokaz koliko se u Srbiji ne razmišlja o ovim mališanima

Fotografija dečaka i njegove mlađe sestre koji čekaju na svoj red u Svratištu munjevito se deli na društvenim mrežama. Iako je uz nju stajao podatak da je samo u jednom danu 112 dece potražilo pomoć i dok je ovo rekord u jednom danu, izgleda smo i mi postavili rekord – u neodgovornosti i manjku brige za ove mališane.
Ovi brat i sestra samo su deo grupe koja svakodnevno dolazi u Svratište kako bi osetili toplinu doma, nahranili se, okupali… Ono najosnovnije što je potrebno za život. I ne, oni nisu sami bez roditelja, već žive na rubu egzistencije u naseljima koji retko ili nikako nemaju vodu i struju pa se tako može reći da im je ulica druga kuća.

– U ovo doba godine obično dođe oko 60 dece na dan, pa nas je tako iznenadilo da je ovoga puta bilo duplo više njih i to jeste rekord. Ali i pored toga inače nam svakodnevno dolazi oko 70 dece što je svakako povećanje. To je rezultat korone, policijskog časa i mera prevencije kada nije bilo nikoga na ulici, mestu na kojem oni jedino mogu da zarade, obično od sakupljanja sekundarnih sirovina – kaže Mina Lukić, koordinatorka Svratišta.

Da li je iko od nas, dok smo kukali i jadikovali kako moramo da sedimo kući, slušamo nastavu online, obavljamo radni dan iz fotelje, gledamo u telefone i kačimo na društvenim mrežama kako provodimo dane u karantinu pomislio šta ova deca rade?

Pa u tom periodu oni su bili uskraćeni čak i od obrazovanja budući da većina njih nema televizor i internet.

– Veliki problem je bio i taj što deca nisu mogla da prate nastavu online jer jednostavno nemaju uslova. Tokom vanrednog stanja se nije mislilo na to da oni nemaju sredstava. Pored rada i borbe za životom uskraćeno im je bilo i osnovno pravo – da uče – priča Lukićeva.

Ekipa iz Svratišta potrudila se da nađe učiteljice koje su bile voljne da rade sa njima, ali njihova želja nije bila dovoljna. Nisu imale načina da pošalju deci zadatke i da ih upute u nastavu jer niko od njih nije imao telefon ili kompjuter na koji bi mogli da im budu dostavljeni materijali za rad.

Tužno je što ni korona i situacija u kojoj se država trudila da olakša život narodu u novonastaloj situaciji nisu uspeli da skrenu pažnju na ove mališane.

Ako imamo imalo empatija u nama onda bi rečenica koordinatorke Svratišta trebalo da nam se toliko ureže u pamćenje da je nikad ne zaboravimo i da krenemo da razmišljamo o ovoj deci svi i svakodnevno.

– MI smo pisali i slali molbe na mnoge adrese ali nam nikada niko nije odgovorio na njih. Nije država zaboravila na ovu decu, već niko nije ni razmišljao o njima. Tužno je koliko su oni u Srbiji ispod radara – rekla je Mina Lukić.

Možda je bolje da nekad i zaboravimo – to će nam se možda i oprostiti jer se onda zna da smo i razmišljali o njima. Hajde da zajedno mislimo i radimo za njih koliko možemo, da nam ovakve fotografije u budućnosti izazivaju radost, a ne bol.

Izvor: Noizz.rs