BOŽIĆNE POKLADE ― DAN ZA PRAŠTANJE I VESELJE: Evo zbog čega ove godine poštujemo DRUGAČIJE OBIČAJE

Danas 27. novembra pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, ali i Božićne ili Bele poklade, poslednji dan u Beloj nedelji (nedelji pred post) i dan pred početak velikog Božićnog posta.

Poklade su obično bile dan neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama, a praktikuju se širom sveta. Povorke i karnevali pod maskama karakteristični su za Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge. Slave se i među pravoslavcima, naročito u Grčkoj i Rusiji. Poklade se u Rusiji obeležavaju praznikom Maslenica. Većina pokladnih tradicija uključuje ceremonijalno spaljivanje lutke od slame koja može imati različita simbolična značenja.

Ove godine poklade se obeležavaju drugačije iz dva razloga ― nema povorki i okupljanja zbog epidemije korona virusa, a nema ni neobuzdanog jela i konzumiranja belog mrsa, jer su poklade „pale“ u petak.

Božićne poklade su crkveni i narodni praznik, i dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha.

U zavisnosti od kraja i verovanja, različiti običaji se vezuju za ovaj dan. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.

Božićni post je ustanovljen da bismo se pre dana Hristovog Rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bismo čista srca, duše i tela mogli sa strahopoštovanjem da dočekamo Sina Božijeg koji se javio svetu, i da bi mu pored običnih darova i žrtvi, prineli naše čisto srce i želju da sledimo Njegovo učenje.

SRBIJUVOLIMO.RS