PAULO KOELJO: Kratka priča o toplini u srcu

Kratka priča Paula Koelja o toplini, ljubavi i zajedništvu!

Omiljeni pisac Paulo Koeljo svojim nas mudrim pričama uvek navede na razmišljanje o onome što je u životu doista bitno…

Juan je uvek prisustvovao nedeljnim bogoslužjima u svojoj župi. Ali onda je počeo shvatati da je pastor uvek govorio iste stvari, pa je prestao ići u crkvu.

U hladnoj zimskoj noći dva meseca kasnije, paroh ga je posetio.

„Sigurno je došao pokušati me uveriti da se vratim“, pomislio je Juan u sebi. Zamišljao je da ne može naći pravi razlog za svoj povratak: te dosadne propovedi. Morao je naći opravdanje i dok je razmišljao privukao je dve stolice blizu ognjišta i počeo razgovarati o vremenu.

Pastor nije ništa rekao. Juan je, nakon nekoliko uzaludnih pokušaja započinjanja razgovora, takođe sedeo u tišini. Oboje su sedeli onde ne razgovarajući, gledajući vatru gotovo pola sata.

Tada je paroh ustao i uz pomoć grane koja još nije izgorela izvukao je žar u stranu i stavio je daleko od vatre.

Žar se, bez dovoljno topline da nastavi goreti, počela gasiti. Juan ju je brzo bacio nayag u vatru.

„Laku noć“, rekao je paroh, ustajući da ode.

„Laku noć i puno hvala“, odgovorio je Juan. “Koliko god bio svetao, žar uklonjen iz vatre na kraju će se brzo ugasiti.“

„Bez obzira na to koliko čovek bio pametan, daleko od svojih suseda nikada neće uspeti sačuvati toplinu i svoj plamen.“

Izvor: Sensa.hr