Počelo je letnje računanje vremena

Pomeranje kazaljki na satu može delovati kao mala, beznačajna promena, ali kod mnogih može da dovede do značajnih posledica i da intenzivira već postojeće zdravstvene probleme

Letnje računanje vremena počelo je noćas tačno u dva sata, pomeranjem kazaljki za jedan sat unapred, tačnije na tri sata. To praktično znači da ustajemo jedan sat ranije, ali i da nam dan traje duže. I tako će biti sve do 30. oktobra, kada ćemo ponovo preći na zimsko računanje vremena.

I dok smo ranije vodili računa o tome da sve časovnike po kući navijemo na pravo vreme, danas to većina uređaja čini automatski. Ipak, telo nije uređaj i ne može tako lako, poput mobilnog telefona, da se prilagodi novonastaloj promeni.

Pomeranje kazaljki na satu može delovati kao mala, beznačajna promena, ali kod mnogih može da dovede do značajnih posledica i da intenzivira već postojeće zdravstvene probleme.

Ovakvom veštačkom promenom vremena utičemo na biološki telesni sat, pa naš organizam sam mora da se prilagođava

Zašto je promena za samo jedan sat toliko osetna?

Pre samog rođenja kod ljudi se razvija prirodni osećaj za vreme odnosno cirkadijalni ritam. Pomeranjem kazaljki na satu, prema naučnim istraživanjima, ovim ritmom se poigravamo, što može biti veoma opasno.

– Cirkadijalni ritam je biloški ritam koji podrazumeva ciklične promene naših funkcija u toku 24 časa. Sve funkcije u našem organizmu, naročito one koje se periodično ponavljaju, kao što je smena budnosti i spavanja, telesne temperature, lučenje brojnih hormona i drugih procesa u organizmu, zapravo regulisani biološkim časovnikom, rekao je prof. dr Dragan Hrnčić za RTS.

– Sam taj biološki časovnik je nešto što mi u sebi endogeno imamo i što nam je zapravo „navijeno“ onim što zovemo period sunca i perod svetlosti, jer svi procesi u našem organizmu u fiziološkim uslovima zdravlja funkcionišu zahvaljujući tipu dnevnog ritma, celodnevnog kruga od 24 sata i nekih 15 minuta – dodaje profesor.

Pomeranjem kazaljke na satu mi pomeramo naš društveni časovnik, jer mi smo socijalna bića i funkcionišemo u okruženju koje nam nameću društvene i radne obaveze, ali naš cirka dnevni ritam je usaglašen sa ritmom sunca i sa dnevnom svetlošću.

– Pomeranje časovnika i prelazak na letnje računanje vremena nam donosi dosta negativnih efekata po zdravlje jer u tom slučaju naš unutrašnji časovnik nije usklađen sa društvenim. Ujutru ćemo dobijati manju količinu svetlosti, a noću ćemo duže biti izloženi dnevnoj svetlosti, a sunčeva svetlost ‘navija’ naš unutrašnji časovnik – naglašava prof. dr Dragan Hrnčić.

Kako da se prilagodite promeni?

Ovakvo privikavanje traje uobičajeno od pet do 7 dana, ali je možete ublažiti pomoću nekoliko saveta.

1. Pripremite telo za kvalitetan san

Važno je da telo pripremite za kvalitetan i dug san. Izbegavajte konzumaciju energetskih pića i napitaka sa kofeinom. Ukoliko vežbate, završite sa treningom četiri do šest sati pre odlaska u krevet.

2. Odložite telefon

Svetlost visokog intenziteta iz elektronskih uređaja usporava lučenje melatonina, hormona koji uzrokuje pospanost. Svetlost stimuliše mozak i otežava spavanje.

3. Smanjite konzumaciju šećera

Trudite se da u narednim danima jedete u isto vreme, posebno kada je večera u pitanju. Ciklus spavanja i vremenski obrasci obroka su međusobno povezani. Pažljivo birajte namirnice, ali vodite računa i o količini. Ugljene hidrate i slatkiše u potpunosti izbacite ili svedite na minimum.

4. Budite što više na dnevnoj svetlosti

Izlaženje spolja i izlaganje tela jutarnjoj sunčevoj svetlosti može da pomogne organizmu da prilagodi unutrašnji sat. Pronađite vremena da ujutru i rano popodne izađete napolje i prošetate, što će takođe pomoći i sa popravljenjem raspoloženja.

5. Popodnevne dremke

Ako ste iz nekog razloga ipak nakupili dosta sati sna manjka, zdravije je za vaše telo da odremate preko dana. Međutim, nikako ne preterujte sa time. Neka to bude kratka dremka ne duža od 20 minuta, biće dovoljno da se regenerišete i odmorni nastavite kroz dan.

Telegraf