Ah, te jalovice, nerotkinje, neplodne žene…

Da li se od vas odmah nakon venčanja očekivalo da ostanete trudne? Da li je trebalo da nekome vašom trudnoćom dokažete da ste ispunili ulogu zbog koje ste, kako se smatra, i došli na ovaj svet?

Da li se menjao odnos okoline prema vama nakon samo par godina braka jer niste ostali trudni? Obično se ili pomire s tim pa vas žale, ili to ne mogu prihvatiti pa vas izlažu ruglu i napadima.

Da li, kad vas vređaju, reagujete brzo, često i brzopleto? Plačete li? Vičete? Padate li u depresiju? Sečete li kosu? Da li spavate u fetusnom položaju, slinave od suza i budite se s glavoboljom i stidom?

Nije bitno kako znam.

Živimo u sredini u kojoj se na rađanje gleda kao na prirodnu potrebu svake normalne žene. Šta ako ne dodje do ispunjenja te potrebe ili želje? Pitate se možete li biti sretne bez deteta? Može li partner biti sretan sa vama s obzirom na to da mu možda nikada nećete moći roditi dete? Nije li nastavak loze jedino zbog čega čovek postoji? Jeste li manje vredne? Jeste li suvišne?

Niste manje vredne.

Niste suvišne.

Manje vredni i suvišni su oni koji se usuđuju da tako misle.

Vi volite. Vas vole. Ljubite. Vidite. Osetite. Družite se. Kuvate. Nikom drugom praznina života bez deteta ne pada teže nego vama. Zato drage moje, stavite sebe na prvo mesto. Razmazite se. Priuštite sebi stvari koje ste uvek želeli. Budite vesele, otkačene, pozitivne. Nosite odeću jakih boja. Još niste probali jarko crvenu boju za kosu? Ccccc… Koncerti? Pa šta ako baš nije vaša vrsta muzike? Nebitno! Zapamtite tekst. Moći ćete ga pevušiti sledeći put kad vam neko postavi glupavo pitanje.

Otvorite srce prema onima čije vam društvo prija.

Zle jezike ignorišite.

Njihov jad im je dovoljan.

Pravite nakit, lakirajte nokte, fotografišite, pišite, putujte, heklajte, skačite s padobranom, učlanite se u planinarsko društvo.

Živite.

Vama samima će onda biti jasno da li ćete se za roditeljstvo boriti i na koji način, ili ćete prihvatiti činjenicu i nastaviti dalje. Za koju god opciju se odlučite, biće vaša. Iz srca i duše. Ne pod uticajem nekog drugog, pod uticajem sredine i nečijih očekivanja.

U redu je prihvatiti ono što je za nas pripremila priroda, sudbina, Bog, u zavisnosti od onoga u šta verujete.

U redu je i pokušati se boriti za drugačiji rezultat. Šta god vaše srce odluči.

Ali ono što nije u redu, i što se iskreno nadam da nikada nećete dozvoliti, ono što bih vam ja volela zabraniti, veličanstvene moje, je da dozvolite da neko VAŠU VREDNOST MERI PO BROJU JAJNIH ĆELIJA!

Izvor: Lola