Mama – biće koje svako malo poželiš da udaviš…

U nekoliko navrata sam kretala u apoteku po nešto za smirenje, ne na biljnoj bazi.

Više puta sam čak pomislila da bi svi poverovali da je slučajno pala sa terase.

Po ko zna koji put sam joj rekla da me nešto nervira, a ona je opet rekla/uradila baš to.

Ispremetala mi je pola kuhinje i kupatila.

Na terasi je totalno drugačiji raspored.

Četiri dana se igrala, šetala, spavala s mojim sinom, i dok sam ja bila na poslu.

Svaki put me dočekao ručak, na kašiku.

Oprala je suđe posle svakog obroka, osim onog kad sam po 27 put bila ljuta pa joj nisam dala.

Nije brisala prašinu, jer zna da ću poluditi što sve figure nije vratila na sv(m)oje mesto.

Kupila mi je neke krpice, a Maksimu i krpice i igračke.

I jedan karanfilić, dok je šetala pa naišla na cvećaru, jer će baš biti fin na balkonu.

Nakupovala je poklona za sve kod kuće, k’o kad se vraća sa bauštela u Nemačkoj.

Uživala birajući haljinu za skori odlazak u penziju, iako znam da će tad umreti deo nje.

Peglala mi je kosu, iako nema pojma o tome.

Rekla mi da će sve biti u redu, mada obe znamo da to baš i ne ide tako u životu, ali sam joj poverovala.

Jedva sam čekala da budem malo sama, a nedostajala mi već posle pet minuta, nakon što sam je ispratila.

MAJKA – stvorenje koje svako malo poželiš da udaviš, a onda, posle pet sekundi, spoznaš da nemaš boljeg prijatelja.

Zato joj je i najsličnija reč BAJKA.

I da baš sve to s vama mora da bude tako.

Jer to je ljubav.

Piše: Jelena Pralica

Izvor: Lolamagazin