Bliskost, poverenje, sigurnost – sve to učimo u najranijem detinjstvu, najosetljivijem ali i najvažnijem razdoblju u razvoju svakog deteta. Biti dostupan kad god je potrebno, najvažnija je uloga roditelja. Bitno je da oba roditelja budu uključena u odrastanje, međutim, kako stručnjaci navode, a i svi negde znamo – figura majke je najvažnija. I njen glavni, najveći i najlepši posao je da bude kontinuirano trajno na raspolaganju detetu.
U nastavku teksta govorimo o prve 3 godine života deteta, i koliko je ovaj period bitan i ključan za formiranje osebe za ceo život.
Ono što doživimo i iskusimo u svom najranijem detinjstvu, kakav utisk steknemo o sebi i svetu oko sebe – obrazci su koje nam život u kasnijem periodu stalno vraća u prvi plan. Tako, ukoliko smo u prvim godinama života, imali osobu u koju imamo puno poverenje, koja je tu za nas da se pobrine za svaku našu potrebu – razvićemo osećaj sigurnosti, stabilnost i vere da je svet dobro mesto. No, ukoloko se prve tri godine života u najvećoj meri sastoje iz napetosti, svađe roditelja i ukoliko dete uvidi da majci predstavlja nekakav teret – trajno će steći utisak o tome da stvari u životu ne stoje baš najbolje, da nisu dobrodošli i taj obrazac će praviti osećaj nepripadanja i odbačenosti.
Zato je je važno u prve 3 godine obezbediti detetu dovoljno ljubavi, pažnje i bliskosti. Gotovo svaka mama se trudi da pruži najbolje svojoj bebi, no često, zbog neznanja ili stresnih i teških životnih okolnosti, beba ipak ne dobija sve ono što je važno, a što je kasnije u životu određuje u mnogim aspektima.
Dodir i bliskost u prvim mesecima igraju ključnu ulogu. Beba tada ima sposobnost da razanaje osećaj putem dodira. Zato, ne bi trebalo slušati savete da nije dobro maziti bebu jer će postati razmažena. Dodir bebi treba koliko i hrana, za prvilan razvoj ličnosti.
Mamin glas je beba upoznala još u prenatalnom periodu. Tako je nekada dovoljno samo da mu se mama obrati a da ono stekne mir i sigurnost. Zato je važno da pričate svojoj bebi, iako ona ne razume značenje reči, i te kako razume ton i glas majke. Pevanje pesmica je mnogo korisnije i zdravije od navike da se detetu pusti muzika sa telefona. Ponekad, i to je u redu, ali onda vodite računa o tome kakvu muziku i tonove puštate bebi, i nikako nemojte pomisliti da je to zamena za vaš glas, već samo pomoć i jedna savim druga aktivnost.
Beba koja stekne sigurnost da će se mama pojaviti kad god joj zatreba, neće imati problema sa osećajem da je ostavljeno i samo. Deca koja pate za maminim prisustvom, kasnije će razviti razne strahove od svih novih okolnosti i okruženja, jer će imati utisak da je prepušteno na milost i nemilost.
Umesto da pustite crtani kako bi bebu animirali, bolja opcija je čitanje. Čitanje od najranijeg perioda, razvija kod deteta mnoge sposobnosti i veštine koje će biti od koristi i pomoći tokom čitavog života.
Izbegavajte konflikte u prisustvu bebe. Da, tačno je da beba ne može da shvati o čemu se tačno radi, ali će napetost i tenziju učitati bez ikakvih problema. Zato se trudite da budete opušteni koliko je to moguće. Svađe i prepirke sa partnerom će se sigurno dešavati, ali njih ostavite za drugu prostoriju gde beba ne može da vas čuje.
Koliko je bitno da budete tu, toliko je bitno i da razvijate samostalnost deteta. Uključite ga vremenom u razne aktivnosti. Neka ima svoje male obaveze čim bude spremno da ih preuzme na sebe. Umesto da ih čuvate pod „staklenim zvonom“ i pružite mu prostor da pomisli da je ne mora da vodi računa o sebi, povremeno zajedno prolazite kroz nove okolnosti i učite dete kako da se brine o sebi tokom tih aktivnosti, i da svoje „obaveze“ odgovorno obavlja.
Nikako ne bi bilo poželjno da molite dete da jede i tržite za njim kako bi mu davali zalogaj po zalogaj u trku. Odredite vreme za obroke, i neka oni budu u približno vreme i u okolnostima da dete prepozna šta se tada radi. Ukoliko uporno odbija hranu, pustite ga ogladni, a ukolko se i dalje dešava da neće da jede, onda se konsultujte sa lekarom.
Dozvolite detetu da se igra i u igri isprlja. Neka bude u kontaktu sa prirodom i stalno mu pokazujte nove načine da se u prirodi snalzi i kreće.
Umesto da trčite za detom i stalno mu ponavljate da će pasti, naučite ga kako da padne i kako da ustane, a takođe da shvati u kakvoj se situaciji nalazi i šta se može desiti, jedino tako će naučiti da prepozna realnu opasnost i stvori sliku o realnosti. Sloboda kretanja koja se stekne u ranom periodu, zadržava se tokom čitavog života. Tako, ako je dete nesigurno i nije naučilo da se samostalno pobrine za sebe, imaće brojne poteškoće na njarazličitijim poljima u svom kasnijem snalaženju i funkcionisanju.
Sve ovo što smo sada naveli, samo su neke od stavki koje bi svaki roditelj, a pogotovo majka, trebalo da primenjuje. Važno je da se informišete, i slušate savete stručnjaka, ali i da osluškujete želje i potrebe svojih mališana i tako zajedničkim snagama razvijete osobine i navike koje će se kasnije samo razvijati i nadograđivati, ali da ta baza, u prve 3 godine života bude njabolje što jedno dete može da ponese za uspešan, ispunjen i srećan život.
Izvor: mogujatosama.rs
You must be logged in to post a comment Login