Zašto je svi vole: Strancima zabranila kupovanje plaža i šuma, zaustavila divljanje cena stanova…

wikipedia

Lifestyle

Zašto je svi vole: Strancima zabranila kupovanje plaža i šuma, zaustavila divljanje cena stanova…

Premijerka Novog Zelanda ima samo 40 godina, a klanja joj se celi svet. Njeno imenovanje zemlji je donelo val entuzijazma i želje za boljim sutra.

Novi Zeland pobedio je u borbi protiv koronavirusa – objavila je neki dan vlada ove države s pet miliona stanovnika, koja beleži stopu smrtnosti ispod jedan posto. Njihov uspeh počiva na dve pravovremene odluke koje su provedene iznimno brzo: zatvaranju granica i uvođenju karantene pa je iz dana u dan omer onih koji su ozdravili višestruko veći u odnosu na one koji su oboleli.

Svet se divi izvanrednim merama koje su preduzete u suzbijanju COVID-19 na Novom Zelandu, a rekordni rezultati poduzetih mera plod su promišljanja i planiranja premijerke Jacinde Ardern, koja predvodi listu najuspešnijih lidera u vreme koronakrize. Političarka novog kova sada diktira tempo nizu starijih kolega u svetu – ne samo da je usporila, pišu najugledniji svetski mediji, nego je “smrvila” koronu. No ono što je oduševilo Novozelanđane njeno je ozbiljno shvatanje situacije, ali istodobno i visoka razina saosećanja, kao i ležernost u obraćanju u trenucima najteže krize putem društvenih mreža. Ona nije samo vodila službene brifinge nego i prenosila tople poruke iz svog doma u običnoj kućnoj trenirci. “Oprostite mi na ležernoj odeći: uspavljivanje deteta može biti nezgodan posao pa zbog toga nisam u svojoj radnoj odeći. Oprostite mi na tome”, rekla je gledateljima pre odgovaranja na pitanja i tako ih oduševila, a prenos uživo završila je podstičući Novozelanđane da provere svoje susede, posebno one starije.

Obratila se premijerka potom i deci kako bi im objasnila da će uskrsni zečić i Zubić vila možda zakasniti jer su i oni “nužni radnici” u krizi. No nije se libila uputiti teške reči onima koji krše pravila. “I dok je pridržavanje pravila generalno bilo snažno, postoje neki koje bih velikodušno nazvala idiotima”, rekla je premijerka referirajući se na primer 38-godišnjaka iz Christchurcha, koji se snimio kako namerno kašlje i kiše na ljude u supermarketu. Na Facebooku je pronašla svoju zemljakinju, medicinsku sestru koja je lečila britanskog premijera Borisa Johnsona, kako bi joj zahvalila. K tome, premijerka, ministri u njenoj vladi te drugi visoki državni dužnosnici odrekli su se u sledećih šest meseci 20 posto svoje plate kako bi pokazali solidarnost s radnicima i onima koji su izgubili svoja primanja. “Ako je ikad postojalo vreme da se smanji jaz između ljudi na različitim pozicijama širom Novog Zelanda, onda je to sada. Ja sam odgovorna za egzekutivu i tu ćemo delovati. Ali bitno je pokazati i solidarnost u vreme krize na Novom Zelandu”, izjavila je premijerka. A ova kriza tek je jedan u dugom nizu izazova s kojima se Jacinda Ardern suočila tokom trogodišnjeg mandata. Poslednji pre epidemije bilo je promptno rešavanje krizne situacije prošle godine zbog erupcije vulkana na novozelandskom Belom otoku, koja je odnela 16 života, mahom turista iz celog sveta, dok je 20-ak povređenih prevezeno na odele intenzivne skrbi. No jedan tragičan događaj u martu prošle godine odigrao je presudnu ulogu u tome da premijerku upozna celi svet i da ona osvoji srca mnogih zbog svog saosećanja i mirnoće u odgovoru na krizu.

Nosila muslimansku maramu Naime, Jacinda Ardern izazvala je simpatije podrškom, empatijom i solidarnošću s muslimanima nakon terorističkog napada na dve džamije u Christchurchu, u kojem je ubijena 51 osoba. Posebno je zapaženo da je u znak solidarnosti s napadnutom zajednicom nosila tradicionalnu maramu na glavi te da je izjavila da nikad neće izgovoriti ubojičino ime. “Možda je želeo biti na zlu glasu, ali mi na Novom Zelandu nećemo mu dati ništa. Čak ni ime!”, kazala je Ardern u nadahnutom govoru na izvanrednoj sednici parlamenta netom nakon zločina, kada je svoje obraćanje počela pozdravom “selam alejkum”. Kazala je da će se Tarrantu, kojeg je opisala kao “terorista, kriminalca i ekstremista”, suditi prema najstrožim zakonima i da će porodice ubijenih dobiti pravdu. No, još važnije, u korenu je sasekla ključnu nameru terorista da se stvore podele u društvu te je iskoristila tragediju da naglasi dugogodišnju tradiciju suživota na Novom Zelandu. Nije se libila osuditi napadača, ali redefinisala je način na koji se govori o ovakvim tragedijama jer je u fokus stavila žrtve, a ne počinitelja. Pritom je inicirala i odluku, svega šest dana posle napada, da se poluautomatske i jurišne puške uklone iz slobodne prodaje. U to vreme pokrenuta je i peticija da joj se dodeli Nobelova nagrada za mir, a inicijatori peticije smatrali su da je Ardern pokazala i mudrost i hrabrost u teškoj situaciji. Prestižnu nagradu odnio je premijer Etiopije, ali Jacinda Ardern ionako ne smatra da je tada učinila nešto posebno.

“To što sam učinila nema veze s liderstvom. Samo sam pružila odraz ljudskosti Novozelanđana”, skromno je kazala Ardern. Skromnost ugrađena u karakter odmalena u gradnji političkog imidža novozelandskoj premijerki nije nimalo odmogla. Punim imenom Jacinda Kate Laurell Ardern rođena je 26. srpnja 1980. godine, otac joj je bio policajac, a majka je radila u školskoj kantini. Roditeljima, koji su u slobodno vreme uzgajali jabuke i breskve, pomagala je odmalena, kasnije odmah nakon školske nastave. Odrastajući u malom mestu, okružena radničkom klasom, razvila je osećaj za zajednicu i htela je pomoći. Već u srednjoj školi kolege su je izabrali kao osobu koja ima najviše potencijala – čak i da postane premijerka. Ambicije joj svakako nije nedostajalo pa se, motivirana porastom zloporabe droge i alkohola među mladima, siromašnom decom koja nemaju ni džeparac za ručak, odrastanjem u četvrti pogođenoj neimaštinom i visokom stopom samoubojstava, već sa 17 godina priključila laburistima, odlučna “da će napraviti razliku”. Premda odgojena u mormonskoj porodici  i tradiciji, napustila je crkvu zbog njenih negativnih stavova o homoseksualnosti. Zaputila se na studij, upisala političke znanosti i odnose s javnošću te ubrzo postala najmlađa zastupnica novozelandskog parlamenta. Još 2008. godine, kada se istaknula kao zvezda laburističke stranke, bilo je jasno da će daleko dogurati.

NOVA PREMIJERKA Novi Zeland strancima zabranjuje kupnju stambenih nekretnina S rodiljskog nakon 6 nedelja I, zaista, devet godina posle preuzela je vodstvo u stranci, a oči celokupne svetske javnosti uprte su u novozelandsku premijerku otkako je u oktobru 2017. godine, i to sa samo 37 godina postala najmlađa šefica neke države na svetu. Podrška je stigla sa svih strana Novog Zelanda, a njeno imenovanje zemlji je donelo val entuzijazma i želje za boljim sutra. Da priča bude impresivnija, u tom je razdoblju saznala da je njena borba s neplodnošću gotova – postaće majka.

Prve mesece premijerske funkcije radila je u trudnoći, a dodatne simpatije Ardern je pokupila 2018. kada je rodila dete i vratila se na posao nakon samo šest nedelja porodiljskog odsustva te kada je na zasedanje Ujedinjenih naroda u New Yorku došla s bebom. U brizi o devojčici nakon povratka na posao pomogao je njen životni partner Clarke Gayford, voditelj dokumentarne emisije koja se bavi ribarenjem “Fish of the Day”. Upoznala ga je kad joj je, kao tadašnjoj članici Parlamenta, poslao pismo u kojem ljutito izražava zabrinutost zbog toga što vlada nekim merama potencijalno ugrožava privatnost građana. Pozvala ga je da tu temu rasprave na kavi. Našli su se, skrenuli na razgovor o muzici i tako je počela njihova romansa. Međutim, stanje koje je zatekla u državi bilo je daleko od idiličnoga. Premijerka te daleke otočne države već na početku mandata suočila se s golemim socijalnim problemima, mnoštvom beskućnika, ekološkim zagađenjima, visokom stopom samoubojstava. No već dve godine kasnije za dobrobit Novog Zelanda učinila je čudo, dajući nadu mnogima u svetu, ali i teško posramila političare i vladare širom sveta. Naime, vlada Jacinde Ardern otvorila je 92.000 radnih mesta, sagradila više od 2200 državnih kuća, zabranila je plastiku za jednokratnu upotrebu i plastične vrećice. Zasadila je 140 miliona stabala, osigurala besplatne ručkove u školama te povećala plaće za policiju, medicinske sestre i nastavnike.

Njena vlada po kratkom je postupku zaustavila i zabranila stranim špekulantima i preprodavačima nekretnina da kupuju novozelandske plaže, šume, doline te je tako, među ostalim, spriječila divljanje cena stanova i kuća koje je onemogućilo domaćim, osobito mladim Novozelanđanima kupnju doma. Smanjen je postotak oboljenja od zloćudnih bolesti osnivanjem specijalizirane države agencije te ograničenjem upotrebe opasnih strojeva i alata koji proizvode radioaktivna zračenja, omogućen je razvoj farmi strogo namenskim fondovima za poljoprivredu  i stočarstvo. Jacinda i njen tim omogućili su jeftinije posete doktora onima kojima je teže dostupna zdravstvena zaštita, a reč je o pola miliona ljudi. Posebna pažnja posvećuje se mentalnom zdravlju stanovništva osnivanjem specijalizovanih timova i mreže savetnika za pomoć osobama s mentalnim poteškoćama. Sagrađeno je još učionica u školama za oko 100.000 učenika. Nezaposlenost je dovedena na najniži nivo u poslednjih 11 godina. Oko milion Novozelanđana od države je dobilo pomoć za plaćanje režija, pogotovo zimi. Brine se i o domorocima Brojne porodice dobile su pomoć (njih 384 hiljade) za školovanje dece, dramatično je smanjena stopa porodičnog i seksualnog nasilja, samoubistava, siromaštva među decom, znatno je uloženo u javni prevoz… Uza sve to, Jacinda Ardern redovno se stavljala na raspolaganje medijima, pokazujući trajnu transparentnost i promovirajući svoj zaštitni znak “politika dobrote” kao jedno je od načela njenih pristupa. Ona je feministkinja koja je za prioritetne zadatke odredila borbu protiv nejednakosti, zalaganje za poboljšanje života žena kod kuće i na poslu te hvatanje u koštac s problemom klimatskih promena. Borac je za prava manjina i zalaže se za političku, odnosno povijesnu inkluziju.

Najavila je, naime, da će učenje jezika domorodaca Maora biti obavezno u svim tamošnjim osnovnim školama, što trenutno nije slučaj i ona je odlučna u nameri da to promeni. Podržava istospolne brakove, nastoji promicati ženska prava, energično gura društvo kojem je na čelu snažnim zamahom napred. Ugledni svetski mediji, poput Timea, uvrstili su je među sto najuticajnijih ljudi na svetu jer je svojim vođenjem države pokazala moderan pristup politici. Postala je svetska politička zvezda kojoj se zbog brojnih poteza na čelu vlade Novog Zelanda klanjao svet. I sve to u nepunih 40 godina!

Izvor: vecernji.hr

Nastavi čitanje
Pročitajte i...
Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Lifestyle

To Top