BOLJE DOBAR RAZVOD NEGO LOŠ BRAK: Ali, šta ako imamo i jedno i drugo!?

Kuća i porodica

BOLJE DOBAR RAZVOD NEGO LOŠ BRAK: Ali, šta ako imamo i jedno i drugo!?

Koliko god zvučalo suludo, svi smo mi nekada čuli to pitanje. Ili barem većina nas jeste.

Uglavnom bude postavljeno šaljivim tonom. No, može biti i bolno, ako su roditelji u svađi, a dete u strahu. A, takvih je mnogo.

Iako se razvod ubraja u jedno od najstresnijih iskustava za bivše supružnike i njihovo potomstvo, prema zvaničnim podacima, u BiH propadne svaki deseti brak.

Od 1 000 „u dobru i zlu“, čak stotinu ne uspe. No, to nisu konačne brojke. Netradicionalne zajednice, takođe, vrlo često završavaju neslavno.

Narod kaže „bolje dobar razvod nego loš brak“. Ali, šta kada imamo „loš brak“ i „loš razvod“? Čak i roditelje spremne da javno „pucaju“ jedni na druge, iako će neupitno „okrznuti“ svoju decu?

Tekstovi u toj nijansi žute boje gotovo su medijska svakodnevica. Treba li naglašavati da su najčitaniji? Kolateralna šteta uglavnom su deca.

Novinarka Milkica Milojević, sa višedecenijskim iskustvom, kaže da su naši ljudi jednostavno takvi – ako osete nemoć pred institucijama, pre će otići na televiziju, nego u Strasbourg. Čak i kada takav korak suštinski ništa neće promeniti.

„Odgovornost je na medijskim radnicima. Oni moraju prepoznati najbolji interes deteta, i dati mu prednost u odnosu na javni interes.

Nažalost, roditelji vrlo često nisu svesni da gurajući dete pred kamere ne postupaju ispravno. Govorim o disfunkcionalnim porodicama“, objašnjava Milojević.

Naglašava da deo odgovornosti, svakako, pripada institucijama, koje uglavnom rade efikasno tek kada su pod pritiskom javnosti.

Različita istraživanja pokazuju da deca nakon visokokonfliktnih razvoda roditelja, do pet puta češće imaju problematična ponašanja, u odnosu na decu čiji su se roditelji mirno razveli.

„Oni imaju jednake teškoće kao žrtve fizičkog zlostavljanja ili zanemarivanja“, kaže Dragica Radović, ombudsman za decu RS.

Analiza prijava po kojim je postupala ova institucija, ukazuje na to da se maloletnici najčešće izgube na putu od mame do tate, i nazad, iako bi putokaz trebao biti u rukama roditelja.

„Roditelji imaju i dužnost i pravo da štite svoju decu i da se brinu o njihovim životima i zdravlju. I ne mogu se odreći roditeljskog prava, ali im ono, u slučajevima utvrđenim zakonom, može biti i oduzeto“, upozorava Radović.

Istraživanja pokazuju da deca čiji se roditelji zlostavljajuće ponašaju uglavnom za to krive sebe. A, to na kraju može biti opasno.

„Jako je važno da mama i tata vole dete više nego što mrze jedno drugo. Ako je neko bio loš suprug ili loša supruga, to nikako ne znači da mora biti i loš roditelj. Osim, naravno, ako je opasan po život i zdravlje deteta. Nažalost, imamo i takvih primera“, zaključuje pedagog Maja Glamočanin.

Lolamagazin

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Kuća i porodica

To Top