MAMA, BUDI SREĆNA AKO SE DETE NAJGORE PONAŠA U TVOM PRISUSTVU: To znači samo jednu stvar!

pixabay.com

Kuća i porodica

MAMA, BUDI SREĆNA AKO SE DETE NAJGORE PONAŠA U TVOM PRISUSTVU: To znači samo jednu stvar!

U vrtiću dete je prava cvećka, dok se kod kuće pretvara u demona. Majke su očajne: „Šta ja to radim njemu? Mora da sam najgora majka na svetu!“

Roditelji najčešće pitaju stručnjake: Zašto se moje dete najgore ponaša u mom društvu? Lepo se ponaša u školi, vaspitači nemaju zamerke, dadilja kaže da nema problema sa njima, ali sa majkom – dete je grozno!

Ako je to dete prvorođenče, roditelji su očajni jer ne znaju šta je u pitanju.

Roditelji često misle: ako nešto pođe po zlu, to znači da smo mi krivi. Ja, mama, nešto sam pogrešila, zato se dete tako ponaša. U psihologiji odnosa roditelja i deteta postoji jedno jednostavno pravilo: dete se ponaša najgore od svega sa onima koje najviše voli.

Tj. sa kim je najbliži i ima najpouzdaniji odnos. Ako ste suočeni sa fenomenom kada se vaše dete ponaša najgore sa vama – radujte se, stvorili ste onaj osnovni nivo poverenja, koji je tako moderno spominjati u modernoj teoriji vezanosti. Ovo je zaista zdrav odnos dete – majka.

Ako je dete sa majkom „cvećka“, a pravi „đavolčić“ sa bakom ili vaspitačicom – to treba da vam bude alarm za uzbunu. Znači da dete sa majkom nema taj odnos bliskosti.

Ali ovo je redak slučaj, jer tada majka treba da je odsutna stalno, pa dete nema mogućnost za nju da se veže. Ova vrsta ponašanja javlja se kod deteta u onim porodicama gde postoje dve dadilje koje rade svaki drugi dan, a roditelji ga viđaju vikendom. Međutim, takvih situacija kod nas, na sreću, nema.

Naša standardna situacija je obično ovakva: majka je detetu najbliža osoba i dete se ponaša najgore od svega dok je u društvu majke.

Objašnjenje je: da, dete se ponaša lošije sa majkom, jer može priuštiti da ne kontroliše svoje emocije u njenom prisustvu, dok je sa drugim ljudima već naučilo da se kontroliše i to sada već radi sistematski. To je razlog.

Dete je kameleon

Drugi razlog zašto se deca mogu ponašati lošije, i opet sa majkom, je ovaj: dete je univerzalni radar i stopostotni kameleon u pogledu emocionalnih reakcija. Sada govorimo o predškolskom uzrastu, tačnije, o detetu mlađem od šest godina, jer bliže ovom dobu počinju da sazrevaju drugi mehanizmi i ovo ponašanje odlazi u drugi plan. Dete je kameleon, a ovo je jedan od mehanizama razvoja, usavršavanja i učenja. Dok je dete malo, 80% učenja za njega je imitacija: dete imitira majčin hod, kretanje odrasle osobe kašikom i ponašanje oca.

Prosečan roditelj mnogo lošije vidi nivo emocionalne imitacije. Kada se dete loše ponaša kada dođe njegova majka, a pre toga se dobro ponašalo sa drugom odraslom osobom, ovo je vrlo jasna ilustracija automatskog kameleonizma.

Recimo da je dete po ceo dan bilo kod bake, s njima je sve bilo u redu. Za to vreme dete se prilagodilo bakinom tipu reakcija, njenim zahtevima, brzini, govornim okretima, onome čime je baka zadovoljna i nezadovoljna. Postala je ljubičasto išarana. To se dešava ne na nivou razumevanja, već na nivou senzacija. To čini bez razmišljanja, kao kada se biljka okreće svetlosti, kada se pas ili mačka ponaša prema vlasniku. Tako se prilagodio, a onda je došla majka, a sa njom i drugi sistem koordinata, zahteva i emocionalnih očekivanja, još jedan sistem reakcija na ovo ili ono ponašanje, na određene reči. A dete je i dalje ljubičasto išarano, nije stiglo ponovo da se obeleži crvenom trakom. Dete se samo neko vreme uključuje: dva koordinatna sistema rade istovremeno. Zbog toga je izgubljeno, a jedan od načina da se izvuče iz ove zabune je provokativno ponašanje. Sve se to ne dešava na nivou svesti, to je histerija, neuspeh u ponašanju.

Ja sam loša mama

Jednom kada roditelji prestanu da misle da je ponašanje ovog deteta usmereno na njih i da su oni krivi za ono što se dogodilo, otvoriće se ogroman arsenal mogućnosti i reakcija. Jer tipična unutrašnja logika: Ja sam loša mama. Ulje na vatru može da doda i baka: „Kod mene je bio tako miran, ja stvarno ne znam šta mu radiš!?!“

Ako samo malo sačekamo, malo se distanciramo – sve će doći na svoje i dete će se smiriti. Najverovatnije će iz ovog lošeg ponašanja izaći sam, a čak i ako zaglavi u tome, možemo mu pomoći rečima: „Sad si toliko nestašan da shvatam da sam ti jako nedostajala.“

Sačekajte da dete iz ljubičaste ponovo pređe u vašu boju. Ako je kontrast između bake i majke prevelik, tada ova vrsta reakcije može biti vrlo jaka. Tada treba da se dogovorite tako da se dete bukvalno trenutno prebaci iz ruke u ruku. Jer dete će poludeti ako mama i baka sednu da piju čaj ili kafu.

Najbolje bi bilo zamenu izvršiti brzo, na vratima: jedna uđe, druga izađe.

Na kraju krajeva, ako majka provodi dovoljno vremena sa detetom, odnos s njom ostaće mu najvažniji i poverljiv, u tom odnosu je najviše mogućnosti. Davanje dozvole detetu da se razlikuje i da bude sa drugima u prostoru samo će koristiti svima.

Ako dete sa bakom razgovara potpuno drugačijim glasom i sa drugačijim intonacijama i, možda, zapoveda joj, pa čak i manipuliše njome, onda se tako ponaša, jer je to baki normalno, baka to dozvoljava, razvijaju sopstveni način komunikacije.

Kad je reč o razvedenim roditeljima, detetov odnos sa tatom i nije tako miran i siguran, jer je mnogo teže naći nit povezanosti. Ali u kontaktu sa starijim rođacima, u čiju dobru nameru ne sumnjate, sasvim je lako dozvoliti zaseban format komunikacije. Namenska linija komunikacije biće sa prvim učiteljem ako se pokaže da je čovek. A tada će dete moći da formira svoju priču o komunikaciji sa prijateljima.

Stil

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Kuća i porodica

To Top