Kešanski: Muka mi je od motivacijskih poziva na sreću

Dokusuriće me pre nego korona ovi motivacijski pozivi na sreću kao:

Pojačaj muziku do daske, pa pleši!

Visi na lusteru!

Pevaj kao nikad do sad!

Maši komšiji s prozora, pozdravi ga!

Nek peva ceo komšiluk jače od ptica!

Umesi kolač, hleb, napravi neki specijalitet!

Mackaj lice kremicama, sama napravi masku!

Čitaj knjige…

Ljubi muža, posveti se ženi, deci, seckajte kolaž papir i pravite konfete pa se posipajte njima!

Oslobodi zarobljenog umetnika u sebi!

Muka mi je od toga iz tri razloga:

Prvo, nije mi uopšte bila potrebna korona da bih počela da slušam muziku, pevam, plešem i pozdravljam komšiju s prozora.

Da sama sečem nokte grickalicom, perem, feniram kosu, stavljam masku na lice, ispečem kolač, visim na lusteru, “primetim” muža i dete, odem mami do radnje, podelim s njom ručak…

Drugo, biti sjeban je apsolutno legitimno stanje, stoga popustite s tim stalnim pozivanjem na sreću uvek, zauvek, u koroni, pre korone, posle nje, posle smrti.

I treće:

Kažu: “Uradi sad sve ono što si oduvek želela, ali nisi imala kad”

Ono za šta “nisam imala kad”, da je bilo važno, bilo bi urađeno. Važne stvari se ne ostavljaju sa strane, da pričekaju.

Jer šta bi bilo sa njima da se nije dogodila korona?

Preuzeto sa: facebook.com