Sutra POČINJE VASKRŠNJI ili Časni POST!

Pravoslavni vernici sutra započinju veliki i najstrožiji post, koji će trajati sve do Vaskrsa, odnosno 48 dana. Vaskršnji post je najznačajniji post za pravoslavne hrišćane i predstavlja pripremu za najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs, koji ove godine pada 2. maja

Vaskršnji post koji se još naziva i Sveta četrdesetnica ili Časni post, u mnogome je strožiji od Božićnog posta. Osim uzdražavanja od vrste i količine hrane, post podrazumeva i uzdržavanje od loših misli i dela.

Sam telesni post ne doprinosi duši, ako nije u skladu sa nastojanjima da se čovek promeni, da suzbije svoje nagone, da obuzda svoju volju i njene prohteve, kao i da pojača molitvu, razbukta u sebi ljubav prema Bogu i bližnjemu, da otvori dušu za praštanje i srce za pomoć drugima.

Prva sedmica Velikog posta se naziva i Čista, jer se veruje da se u tim prvim danima posta, u molitvama čuje vapaj duše koja se čisti.

Tokom ovog posta vernici ne jedu meso, sir, jaja, ribu ni ulje. Samo se subotom i nedeljom razrešava po običaju ulje i vino, kao i za Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja i na Mladence. Riba se jede samo na Blagovesti i na praznik Cveti.

Različiti krajevi, različiti običaji
U različitim krajevima Srbije u toku prve nedelje posta, poštuju se različiti običaji. Do Čistog četvrtka, u nekim mestima, običaj je da se ne jede kašikom, ognjišta se ne pale, jede se ranije spremljena hrana. Za muškarce ponegde važi pravilo da do večeri uopšte ne jedu, a devojke ne nose nikakav nakit, ne igra se i ne peva i sve je u znaku tišine. Smatra se da je veoma važno da uveče cela porodica bude na okupu.

U južnoj Srbiji na Čisti četvrtak prave se posebni kolači koji se daju stoki na Teodorovu subotu, prvu subotu Velikog posta. Tog dana ponegde se ugovaraju svadbe za dane posle Vaskrsa. U planinskim krajevima čobani slave ovaj dan kao svoj praznik.

Na kraju prve nedelje Velikog posta proslavlja se pobeda pravoslavlja i taj se dan naziva Nedelja pravoslavlja.

Informer