Vantelesna oplodnja povećava rizik od podmukle bolesti: Dr Kostić otkriva kada žene treba da brinu

pixabay.com

Lepota i zdravlje

Vantelesna oplodnja povećava rizik od podmukle bolesti: Dr Kostić otkriva kada žene treba da brinu

Nedavna studija koja je sporvedena u Danskoj upozorila je na povezanost vantelesne oplodnje i raka dojke

Lekovi za plodnost, kao i drugi lekovi nose sa sobom određene rizike. Žene koje ne mogu prirodno da ostanu trudne su u već velikoj frustraciji i strahu, pa je jako važno da se ova veza objasni.

Za razvoj raka kod žena koje su rodile decu vantelesnom oplodnjom možda uopšte ne moraju da budu lekovi i hormoni koje je primala tokom postupka oplodnje. Rizik može da bude i gojaznost kao i različiti drugi faktori koji utiču na nastanak tumora.

Danas se koriste blaži protokoli stimulacije nego u ranim danima VTO revolucije. Većina studija o lečenju raka i plodnosti uključivala je žene tretirane 80-ih godina, gde su protokoli stimulacije bili agresivniji (ekstremno visoke doze stimulacijskih lekova).

Spermatozoidi, Sperma, Veštačka oplodnja, vantelesna oplodnja, Beba iz epruvete, Začeće, oplođenjeFoto-ilustracija: pixabay.com
Najnovije istraživanje iz Kopenhagena pak, tvrdi da lekari danas treba da znaju koji je rizik davanja lekova za stimulaciju jajnika, naročito kod žena starijih od 40 godina.

Prim. dr Aleksandra Kostić, specijalista ginekologije, akušerstva i endokrinologije je samo za „Telegraf“ objasnila da li postoji povećan rizik od dobijanja raka dojke kod žena koje su prošle postupak vantelesne oplodnje.

– Prvo, to zavisi od broja vantelesnih oplodnji. Nije isto da li je žena uradila jednu, dve ili deset vantelesnih oplodnji. Žena koja je imala veći broj ovih postupaka je u većem riziku od dobijanja raka nego žene njenog uzrasta koje nisu prošle kroz proceduru vantelesne oplodnje.

-Drugo, same godine žene su rizik od dobijanja raka dojke. Sa godinama života svaka žena dolazi u rizik od raka dojke, neka žena je u većem riziku, neka u manjem, u zavisnosti od genetske predispozicije, ali samo starenje je kancerogeno, odnosno nosi rizik od nastanka karcinoma i to se odnosi i na muškarce i žene. Starenje započinje proces kancerogeneze, objašnjava naša sagovornica.

Kloniranje ljudi beba, laboratorija, DNK, Genetika, Geni, Beba iz epruvete, Veštačka oplodnja, Vantelesna oplodnjaFoto: Profimedia/Sciencephoto RM
Na pitanje da li žene koje započinju proces VTO treba da budu upozorene na eventualne rizike, prim. dr Aleksandra Kostić kaže:

– Ženama koje imaju problem steriliteta u tom momentu to uopšte nije bitno. Rizik po njihovo zdravlje njima je na poslednjem mestu. U tom momentu njihova želja za potomstvom je jača od svakog straha za svoje zdravlje. Njima je to potpuno nebitno u tom momentu. Ipak, ne treba plašiti i upozoravait žene koje su u prvom, drugom ili trećem postupku vantelesne oplodnje, ali ako se krene u proces pa se ide u beskonačni broj vantelesnih oplodnji, deseta, petnaesta, e te žene treba upozoriti o riziku vantelense oplodnje.

Svaka vantelesna oplodnja ima svoje faze, a ne mora svaki par da prođe kroz sve, u zavisnosti od dijagnostike. Za žene je najvažnija stimulacija jajnika tokom koje prima hormonsku terapiju za proizvodnju folikula.

Stimulacija započinje hormonima za stimulaciju jajnika, a koriste se: Gonal F ili Puregon ili Menopurili Merional, Orgalutran, Cetrotide. Petog ili šestog dana stimulacije se radi ultrazvučni pregled, kao i laboratorijsko određivanje hormona iz krvi od čije vrednosti zavisi dalja terapija.

U drugoj fazi stimulacije primenjuju se lekovi iz grupe agonista (Suprefact ili Diphereline) koji služe za potpuno smirivanje ženinih prirodnih hormona, a potom ponovo sledi stimulacija ovulacije sa hormonima.

Terapija se sprovodi sve dok folikuli ne postignu odgovarajuču veličinu i dok vrednosti estradiola ne postignu zadovoljavajući nivo. Tada se dodaje još jedan lek- hCG injekcija (Pregnyl) koja je važna za konačno sazrevanje jajnih ćelija. Nakon 34 do 36 sati od njene primene sledi naredna faza programa.

Nakon ovoga dolazi do postupka usisavanja jajnih ćelija nakon čega biolog analizira dobijeni materijal i saopštava broj dobijenih jajnih ćelija koje su spremne za oplodnju.

Telegraf.rs/ Bojana Krstić

Nastavi čitanje
Pročitajte i...
Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Lepota i zdravlje

To Top