Da li me voliš?
Pitanje je suvišno.
Čovek oseti kada je voljen. Ali kada nije, javlja se potreba za tim pitanjem. Zapravo, to je pitanje na koje čovek već unapred zna odgovor, ali ne želi sebi da prizna i ne želi da čuje negativan odgrovor.
Vrlo često neće ni dobiti taj jasan negativan odgovor i on to već i zna, upravo zato i postavlja pitanje kako bi sebi produžio lažnu nadu.
A zašto se javlja potreba za produžavanjem lažne nade? Da li je to možda zbog sujete? Ili zbog nemogucnosti „priznavanja poraza“? Ili zbog stvorene iluzije koje se ne želimo odreći? Možda zbog svega toga zajedno?
Postavljač takvig pitanja je nesigurna osoba koja želi svoju nesigurnost da otkloni, ne uvidjajući da je zapravo produbljuje. Nikada, ali nikada nema potrebe za takvim pitanjem.
Uvek je poštenije umesto postavljanja tog pitanja jednostavno reći VOLIM TE.
A kako će nesigurnoj osobi to biti jednostavno?! To prosto ne može.
Najbolja stvar koja se može napraviti je naprosto se pomiriti sa očiglednom situacijom i prihvatiti je takvu kakva jeste. Ne produžavati lažne nade. Ne stvarati dalje iluzije. Ne smatrati to ličnim porazom.
Da li mi možemo svakog partnera da volimo? Naravno da ne! Zašto je onda toliko neprihvatljiva stvar kada se to nama desi?
Niko nije dužan da nas voli kao što ni mi nismo dužni svakoga da volimo. To se prosto oseti i desi ili ne. I to su odnosi, to je život. I njih treba prihvatiti i nastaviti dalje. I umeti čekati i prepoznati kada se obostrana ljubav, sa nekim kompatibilnijim partnerom, dogodi.
Autor: M.P.
Izvor: zenskikutak.rs
You must be logged in to post a comment Login