U ljubavi vam mora biti dobro, loše možete živeti i sami!

Ovi dani nose razrešenja.Obustavljaju dileme, donose korake i konkretna djela.

Dobitke koje ste sanjali na svim nivoima, oslonac na koji uvek možete pasti. Ako je ovih dana vakuum u realnosti ili zastoj u istoj, ne znači da se ispod površine ne odvijaju procesi.

Možda polako i sporo i negledljivo, ali otisci ostaju.

Zamisli kakve kosti treba imati da iznesu tu ludost u kojoj vapiš? Jer tera te na pomicanje svega što nikada nisi želeo pomaknuti. I gledaš, sečeš svoj pogled o bol i pristaješ da budeš sve od čega si nekada bežao. Jer drži te, nevidljivo zakačenu među dlanovima i kao da samom mišlju drhti tvoje počinke kože.

Zar si mogao ikada zaboraviti kako izgleda kada se saseku putevi nekih prošlih života pa kada poglede ukrstiš u nekom vremenu, samo tebi danom. I onda, svaki puta, iznova, ponavljaš sebi, nema smisla, a tako se savršeno uklapa negde u tebe taj ispucali komad tuđih koraka.

Imaš li barem jednu osobu na svetu kojoj si sam dodelio ime? Tu vrišteću sonatu koja proizvodi tvoj najglasniji muk.

Prosipamo strahove niz stepenice. Sigurne pore udišemo. Možda nismo najatraktivniji u svojim ljubavnim događajima, ali treba nam smiraj. Osećaj da smo utažili svoju žeđ konačno na hiljadu načina. Kičma je stup svega. Karakter koji je nedostajao. Onaj opipljiv trenutak dolazi.

Imamo ga u rukama. Potvrda da je emocija negde ukorenila svoje mesto. Da te misli u glavi dobiju odgovore. Da više ne pretpostavljamo nego znamo.

Da se učvrsti svaki odnos koji to može. Da se raspetlja to bunilo. Da manifestacija dobije svoju realnost. Da znamo na kakvom tlu stojimo. I gde smo. U čijim životima nam je mesto.

Ovi dani nose razrešenja. Obustavljaju dileme. Donose korake i konkretna djela. Dobitke koje ste sanjali na svim razinama. Oslonac na koji uvek možete pasti. Izjašnjavanja onih koji su do sada ćutali. I onih koji nisu znali šta dalje s vama. Čak i ako se ništa ne dogodi, događa se u seni. To trebate znati.

Ako je ovih dana vakum u realnosti ili zastoj u istoj, ne znači da se ispod površine ne odvijaju procesi. Možda ne vaši, ali tuđi svakako. Možda polako i sporo i negledljivo, ali otisci ostaju.

Neko možda preslaže svoj let ka tebi, a da o tome ni nemaš pojma. Možda ni ne trebaš znati. Možda šutimo jer razvrstavamo sebe i emocije. Pripremamo. Rješavamo sami sa sobom neke strahove. Ostavštine. Ostatke ostataka.

Možda neki metu svoju prošlost i brišu prašinu koja je napadala. Možda sabiraju maglu, da ih kasnije jasnije vidite. Možda neki stavljaju pečate na neke prošle priče da bi se mogli obećati nečem novom. Možda svako vodi svoje bitke i baš zato se ne događa ništa.

A možda se jednostavno moramo dogoditi sebi. Pronaći tu snagu. Potvrditi svoju vrednost. Ne pristajati na ništa manje od apsolutnog. Jer dok brojite dileme i glasove. Dok pokušavate shvatiti šta tamo neko misli o vama. Šta vam nije rekao ili šta vam sve treba reći. Dok se raznosite pitanjima bez odgovora.

Dok u sebi tražite krivca. Dok nesigurno koračate u želji da nešto ne slomite, šta ako ste vi to slomljeno staklo? Šta ako svakim prodiranjem sami sebe režete. Šta ako ste pukli toliko glasno da vas niko nije čuo. Šta ako pokušavajući da spasite nekoga, ne spašavate sebe?

Pitanja u vašoj glavi su bespotrebna. Znajte svoju vrednost. U njoj nema mesta za dileme. Višestruke prilike. Niti to da budete drugi. Treći. Deseti. Nedorečeni. Neshvaćeni. Ne prihvaćeni. Prevareni. U seni. Zaboravljeni.

Jer kad Venera uđe u Ovna kroz koji dan, shvatićete: ne treba braniti neobranjivo. Treba vas se osvajati. Neosvojivo.

U ljubavi vam mora biti dobro, loše možete živeti i sami. Pojavite se. Nemate šta izgubiti.

Preuzeto sa: atma.hr