Poznati
„Znala sam da svake sekunde mogu da UMREM, a tek posle dva i po meseca sam plakala“: Dea potresla naciju, Sarapa jedva zadržao suze
Voditeljka Dea Đurđević danas se kao gost našla u „Novom jutru“ na TV „Pink“, emisiji koju i sama vodi, i sa kolegom Predragom Sarapom govorila o najtežim momentima kroz koje je prošla kada joj je autobus pre godinu dana otkinuo ruku.
– Prvi taj kiseonik koji mi je udahnut je bio zbog Marije Dimitrijević i Hitne pomoći. Mene je udarila ta… udarila me je devojka kolima, parkirala je moj auto na tu pešačku zonu i ja sam stajala na trotoaru… naleteo je autobus, zakucao me je za zid, vukao i onda se vratio u rikverc, a ja sam ostala tu da ležim. Prišla je Marija, ona mi je pomogla, jedina. Nas dve smo sad u kontaktu. Mnogo znači kad vam neko priđe, kad ležite sami i krvavi… dok ona nije prišla ja nisam znala šta da radim. Videla sam samo da nemam ruku, sve ostalo… nije mi ništa bilo jasno. Dozvolila mi je da se naslonim na nju. Hitna je došla za dva minuta. Nisu znali da sam to ja, niko nije mogao da me prepozna onako krvavu. A na VMA je sve bilo spremno da ja uđem u salu – ispričala je Dea u emisiji.
– Doktori su klasifikovali moje povrede kao ratne. Imala sam otkinutu ruku, kontuziju srca i pluća, slomljenu karlicu na dva mesta, slomljenu kičmu, paralizu obe noge i s desne strane duž celog tela taj veliki hematom, pošto me je tako nabio uz zid – navela je hrabra voditeljka.
Imala je ukupno 21 operaciju, ali je iz borbe izašla kao pobednik.
– Više sam bila u operacionoj sali nego u sobi! …Tri puta su me vraćali iz mrtvih. Dva puta u sobi i jednom u operacionoj sali… Mlađa kaže – ona da je normalna ta ne bi preživela – rekla je Dea kroz smeh, pominjući svog verenika Mladena Mijatovića.
Dea je bila sigurna da će preživeti i nije gubila optimizam i snagu.
– Kada je bilo to na tom trotoaru, želela sam da ostanem budna da kažem ono što još imam da kažem nekim ljudima koje stvarno volim. Videla sam neke ljude s kojima radim… negde sam ja sve vreme u komunikaciji s njima, bilo mi je teško i njih da izneverima, a najiskrenije bilo mi je žao da umrem a da ne kažem mami i Mlađi sve što hoću da im kažem. Nikakve slike mi se nisu vraćale, ali mi je nedostajalo da im kažem nešto što još nisam. Pa sam se onda setila i svih prijatelja kojima bi nešto trebalo nešto da kažem. U bolnici nisam bila svesna svojih povreda i da mogu svake sekunde da umrem. Iako su oni meni to rekli. Nije mi to bilo reklo. Doktor mi je jednom rekao: ‘Dea, slušaj, moraš da nam potpišeš ovo i da nam dozvoliš sve, ti ćeš večeras umreti, nemoj da se šališ, ja moram da znam da ja mogu sve da uradim da ti spasim život.’ Ja sam njemu rekla; ‘Šta ti je, nema šanse.’ Ne veruješ! Skupljaš neku nadljudsku snagu – objašnjavala je Dea, pa se prisetila i trenutka kada je prvi put sela, a kasnije i iznova učila da hoda. Tada je, kako kaže, prvi put zaplakala.
– Posle dva i po meseca sam udahnula svež vazduh. Do tad nisam plakala – otkrila je ona.
Njen kolega Predrag Sarapa jedva se suzdržao da ne zaplače tokom njene iskrene ispovesti.
Izvor: Blic
You must be logged in to post a comment Login