Na kraju je najvažnije s kim si zatvoren kući.
Legenda eks-jugoslovenske i srpske odbojke izborio se da ga znaju ne samo kao vrhunskog sportistu, već i kao uzornog supruga i oca. Vanja Grbić nekada je smečovao kao grom, danas uči odbojci decu u svojim letnjim kampovima. U braku sa bivšom karatistkinjom Sarom ima ćerke Inu, Unu i Milu, i sina Lazara. Potekao iz porodice u kojoj su mu i otac i brat odbojkaši, i dalje je ostao čovek snažnog karaktera i visokih moralnih standarda.
Šta vas je motivisalo da objavite svojih 20 životnih lekcija koje ste naučili zahvaljujuči koronavirusu? Kao da ste dugo želeli da nešto kažete o svetu u kome živimo?
„Kao prvo, nisu to mojih 20 životnih lekcija. Tekst mi je prosledila prijatelj i saradnik u radu na projektima sa decom, psiholog Ana Pešikan. Tekst sam preradio i izmenio prema sopstvenom nahođenju i iskustvu. Ono sto je napisano, tako mislim sto posto, a po reakcijama ljudi i medija mislim i da 99 posto njih deli moje mišljenje. Pre svega, krajnje je vreme da se otreznimo i shvatimo u koje ludilo i beznađe hrlimo – ka svetu površnosti, laži, prevara, gde se struka, znanje, vrednosti, čestitost i dobrota smatraju minusom i hendikepom.“
Dea Đurđević: Logično je da smo u strahu, ali ne verujem da ćemo umreti od gladi u doba korona virusa!
Nekada smo znali da cenimo profesije lekara, prosvetnih radnika, inženjera i srednju klasu uopšte. Kako se dogodilo da primat u društvu dobiju estrada, politika, pa i sport?
„Nemojte da mešate sport sa te dve stvari. Nisu isto. Mrzim kad ljudi izvlače iz konteksta ono što im odgovara i spinuju. To je postala moderna žurnalistika. Sistem vrednosti je poremećen potpuno. Globalizacija nameće stvaranje ovaca od ljudi, priučene priglupe čobane, a veoma podmukle i nemilosrdne gospodare. To se radi skretanjem pažnje sa vrednosti na površne trenutne blještave gluposti i izbegavanje stvarnih problema. Urušavanjem osnovne jedinice društva – porodice, nametanjem trendova koji za cilj imaju upravo to, kroz obrazovanje, medije, zakone. Istinu ne voli niko, a njeni nosioci su omraženi od strane svih. Kada želite da slomite jednu zemlju, uništite joj obrazovanje, kulturu i zdravlje. Znači – decu i mlade. Tako se ubija perspektiva.“
Da li nam je zaista bio potreban virus da bismo shvatili vrednost porodice? Ili nam je to upozorenje da treba da se trgnemo?
„Možda treba. Nažalost, stvarne vrednosti shvatimo tek kad ih izgubimo. Jedan indijanski poglavica rekao je: kada se sruši poslednje drvo, zagade sve reke, pobiju svi bizoni, tada će beli čovek shvatiti da se novac ne jede. Nadam se da nećemo morati da odemo toliko daleko. Svi mi to negde znamo, ali nas je nekako uljuljkala blještavost. Mislimo: ma ne moramo mi, to će neko drugi umesto nas. E, pa neće da može. Jedini prostor gde čovek može da napravi promenu nije kod drugih već počevši od sebe i sopstvenog prostora.“
Dragan Marinković Maca: Kad ne ide, najbolje je biti pošten i otići. Ali dete to ne sme da oseti!
Šta vam najviše smeta u ovim „danima korone“?
„Ne razmišljam o tome šta mi smeta, već šta mogu da radim. Imam više vremena za svoju porodicu i stvari za koje ranije nisam imao toliko vremena.“
Otac ste tri ćerke i sina, suprug, sin, rođak… Kako se treba ponašati u svim ovim ulogama a biti čovek na svom mestu?
„Radeći ono što radim i inače. Ne dizati paniku i ponašati se po pravilu. Vrlo jednostavno. Ovde se i u ovakvim situacijama pokazuje koliko ste odgovorni. Radim sa decom, dajem primer svojim ponašanjem. Tačka.“
Kako su vas roditelji vaspitavali, na kojim vrednostima?
„Dostojanstvo, poštenje, strpljenje, borba… Nikad predaja, nikad prevara. Te iste vrednosti prenosim i svojoj deci, ponašajući se u skladu sa tim.“
Šta govorite svojoj deci, čemu ih najviše učite i na čemu insistirate?
„Da se posvete onome što rade. Koliko se posvete – toliko će dobiti i toliko su zaslužili. Da im niko ništa u životu neće pokloniti. I da se to desi, to neće biti njihovom zaslugom i taj neko će moći da ih uslovljava. Da cene svoj rad, zalaganje i sposobnosti, i daju sto posto sebe, koliko god da je. To je njihovo i to im niko ne može uzeti.“
Šta znači žrtvovati se za porodicu, a pritom ne biti patetičan i prizeman?
„Mislim da je samo pitanje takvo da degradira žrtvu za porodicu u klasu patetike. Potpuno netačno. Kad je porodica u pitanju žrtva ne postoji. Kada dobijete decu vaš život nije više vaš, već vaše dece i u funkciji njihovog odrastanja. Morate da se čuvate, radite i razvijate zarad svoje dece, da bi na vašem primeru i oni videli kako treba da se radi. Veliki broj razvoda brakova događa se zato što ne želimo da budemo strpljivi i radimo zajednički za porodicu. Ljudi traže svoj prostor po cenu urušavanja porodice. Neodgovorno i površno. To se zove egoizam.
Koliko vam nedostaju brojni sportski događaji koji su otkazani?
„Svakako da nedostaju, ali smatram da je dobro da sportisti budu zdravi i bezbedni. Sport nije najvažnija stvar na svetu. On treba da pomogne socijalizaciji na terenu i van njega. Njegova prava priroda treba da bude takva i poprilično se udaljio od toga. Bilo bi dobro da se sada, kad smo ga se uželeli, to i promeni.“
Bili ste najbolji odbojkaš sveta, puni ste titula, sećaju se ljudi koliko ste bili veliki sportista. Postoje li lekcije koje ste naučili baveći se sportom?
„Sve što sam naučio o ljudskim odnosima dao mi je sport, a ono što sam u njega uneo poneo sam iz porodice. U sportu nema prevare, mediokriteta, kompromisa i interesa, jer teren je neumoljiv. Priznaje samo one najbolje, najposvećenije i one koji najvise žele. Po tome se i razlikuje od drugih segmenata života, jer apostrofira upravo one vrednosti koje nemaju mnogi. A opet, nije do sportista, već do svakoga od nas – da li neko želi ili ne, i koliko to želi. Da li je neko spreman da pruži sve od sebe, ili se plaši da neće uspeti, pa preferira da ni ne pokuša. Tako ljudi žive u strahu koji je najveći protivnik napretka. Niko nije rođen za nešto, svaki rezultat se teškom mukom dugotrajno stvara. Sve drugo je šarena laža, a toga je danas previše.“
Životne lekcije Vanje Grbića zbog korona virusa:
1) Prevencija spašava više života nego lečenje.
2) Medicinski profesionalci vrede više nego fudbaleri i pevaljke.
3) Evropljani nisu edukovani kao što je izgledalo.
4) Deca su najvažnija za prirodni poredak.
5) Nafta ne vredi ništa ako nema potražnje.
6) Mi, ljudi smo virus na planeti Zemlji
7) Zemlja se vrlo brzo oporavlja kad smo na miru ili kad nas nema.
8) Sad znamo kako je životinjama u zološkim vrtovima.
9) Političari i dalje štite svoje interese i nemaju pojma šta treba raditi.
11) Puno više novca treba usmeriti u javno zdravstvo umesto u naoružanje.
12) Najbogatije zemlje Zapada imaju najlošije javno zdravstvo.
13) Bivše i sadašnje komunističke zemlje su najbolje pripremljene.
14) Sva brendirana roba na koju smo potrošili milione ne vredi ništa.
15) Porodice se ponovo otkrivaju i upoznaju.
16) Na kraju je najvažnije s kim si zatvoren kući.
17) Ponovo se otkrivaju stare vrednosti: kuvanje, vaspitanje dece, sam svoj majstor…
Piše: Ljilja Jorgovanović/Stil
You must be logged in to post a comment Login