DIRLJIVO PISMO NEROĐENE BEBE: DRAGA MAMA, JEDVA ČEKAM DA TE UPOZNAM…

Pročitajte prekrasno pismo pisano iz perspektive bebe u stomaku, upućeno njenoj mami.

Draga Mama,
Još ne znam da je tvoje ime “mama” ili da smo ti i ja zapravo dve različite osobe. Ali, trenutno – tvoja ljubav je moja ovojnica. Doslovno plivam u njoj dok lebdim u tebi poput astronauta! Još te ne poznajem, ali istovremeno, kao da te znam. Zapravo, ne znam ko si ti kao osoba, ali osećam tvoju važnost. Trenutno si ti ja, a ja sam ti. Mi smo jedno. Ali, uskoro, ja ću odlučiti da je vreme da se upoznamo “lično”. Pre nego što dođe taj dan (a, doći će, puno pre nego što misliš!), želim da znaš nekoliko stvari.

Ti si moje sve
Dok me neguješ sa svojim telom i dok u tebi i raste tvoja ljubav za mene, ja sam u potpunosti zavisna o tebi kako bih preživela. To ne govorim zato da bih te preplašila (ja ću nastaviti rasti čak i ako piješ kafu, ne brini!), nego zato da znaš od koliko si mi važnosti. Daješ mi sve što trebam i želim. I ja tako dobro napredujem samo zbog tebe.

I zato, hvala ti, mama. Daješ mi najbolji početak u životu. Već sada rasturaš u ovoj “mama” stvari!

Ali, isto tako mi je žao… Žao mi je za sve mučnine, za grčeve u nogama, za nesanicu kada tako očajno želiš spavati, žao mi je što ti pritišćem mehur i što zbog mene moraš piškiti svakih pet minuta! Žao mi je za žgaravice, za trbuh koji te svrbi, za sve strije, za čudne trudničke snove i za sve hormone. Ali, mama, molim te, znaj da su sve te stvari poput “goriva” za moj razvoj. Nije ti lako, ali obećavam da će se isplatiti. Samo pričekaj još malo!

Molim te, pomozi mi u prelazu u ovaj život
Kada se suočim s tim naglim šokom rođenja i kada odjednom osetim hladni zrak na svom golom telu, počeću jako plakati za tobom. Kada ćeš me instinktivno smestiti u svoje naručje i umiriti me svojim poznatim glasom (koji sam obožavala slušati devet meseci!), osetiću utehu. A, kada čujem i tatin glas, počet ću lakše disati jer sam i njega uživala slušati. Sve što trebam sada ste vi!

Biti izvan tebe bitće mi teško u početku. Žudeću za toplinom i pokretima maternice jer je to bio moj dom dugo vremena. Željeću da me oboje grlite, mazite i nosite u svom naručju – stalno! To će me podsetiti na jedini svet koji sam dosad znala i ne mogu vam opisati, a i neću vam moći reći koliko će mi to puno značiti.

Takođe neću znati razliku između dana i noći. Nastaviću spavati kad god to trebam. Biću gladna i željeću puno jesti, ponekad i svaka dva sata.

Znam da ću ponekad biti i naporna, ali želim da znaš da neću uvek biti tako zahtevna.

Nagradiću te za sav tvoj trud, uključujući i nedostatak sna koji ću prouzrokovati. Biću najlepše malo biće koje si ikad gledala u oči – samo čekaj da osetiš kako imam svilenkastu kosu i mekanu i mirisnu kožu pa ćeš videti! Jednog dana ću ti se smejati i osećaću novo razumevanje. Naš odnos će procvetati, a ja ću biti tvoj dar koji će te nastaviti darivati dok ćemo se zbližavati i upoznavati sve bolje i bolje.

Molim te, nemoj biti preplašena
Mama, znam da si malo preplašena. Osećam tvoje emocije (mi smo jedno, nemoj zaboraviti). Ti si već mama koju trebam jer niko drugi ne može biti MOJA MAMA osim tebe. Ne postoji niko bolji za ovaj posao. I zato, mama, molim te – veruj svom instinktu kada te zbunjujem i kada “ludiš” zbog mene. A, ako i ne znaš što učiniti, samo me drži, neke dane – to će biti sve što ću trebati od tebe.

Volim te, a uskoro ćeš razumeti i koliko puno!

Tvoja beba na putu

Izvor: Ana Šefček – klokanica.24sata.hr