Ljubav je jednostavna i ne boli, bole nas naša očekivanja

Sećam se dok sam bila mlađa, umela sam da pronađem bezbroj razloga za nejavljanje moje simpatije. Valjda mi je tako bilo lakše nego da priznam da mu jednostavno nisam baš interesantna. Bilo mi je suviše bolno i nekako nije obećavalo dobra jutra…

“Zaljubim se pet šest puta u roku od 3 minuta”, stihovi su u kojima je svako od nas mogao najmanje jednom da se pronadje. Ah ta ljubav, nekad su jutra dobra kad se probudimo zaljubljeni, nekad samo uronimo glavu u jastuk i okvasimo ga suzama kao da ga je preklopio talas okeana.

Sećam se dok sam bila mladja, umela sam da pronađem bezbroj razloga za nejavljanje moje simpatije. Valjda mi je tako bilo lakše nego da priznam da mu jednostavno nisam baš interesantna. Bilo mi je suviše bolno i nekako nije obećavalo dobra jutra.

Sebe sam bukvalno terala da verujem da je u gužvi, javiće se, možda nije video poruku. Pregršt glupih izgovora, i izgubljenog vremena. Taj osećaj dok pravdaš sebi nekoga koga u suštini baš briga za tebe, grč u stomaku i telefon u rukama, su nešto što sam izbrisala iz svog života.

Trebalo mi je 37. godina da priznam sebi da je sve isuviše jednostavno. 37.godina da se ne mučim i shvatim da se za ljubav ne moli. Nekom se dopadaš ili ne. Prosto je. Ako mu se dopadaš javiće se sam, i kad očekuješ i kad ne očekuješ. Poželeće dobro jutro, pozvaće na ručak, daće ti jasno do znanja da si ti ta.

Sve suprotno od toga je znak da treba da se produži dalje. Jer dok se ti grčevito držiš za nekog ko te ne “šiša” dva posto, postoji neko ko se potajno nada da ćeš ga primetiti. I što manje vremena potrošiš na nekog ko te neće manje su šanse da ćeš propustiti svoja dobra jutra.