ŠTO DUŽE ŽVAĆETE, MANJE SE DEBLJATE: PET saveta NESTOROVIĆA o ishrani i ponašanju za stolom!

Printscreen

Lepota i zdravlje

ŠTO DUŽE ŽVAĆETE, MANJE SE DEBLJATE: PET saveta NESTOROVIĆA o ishrani i ponašanju za stolom!

Dr Branimir Nestorović, doskorašnji član kriznog štaba, objavio je savete koji će vam pomoći da jedete, a da se ne prejedete i ne ugojite. Suština njegove edukacije je u pet stvari, ali i mimo njih profesor je objasnio zašto smo gladni, kada najviše jedemo i šta možemo učiniti da obuzdamo apetit.

Kako je naveo Nestorović, vreme praznika je vreme kada svi umiru od jedne bolesti koja se zove prejedanje.

– Jednostavno, ljudi kupe previše hrane, stvaraju prevelike zalihe hrane i onda posle, što je najgore, te zalihe pojedu. Deo koji bi moju babu izludeo jeste da se baca velika količina hrane pošto hrana ne sme da se baca, bar u mojoj porodici je bio takav običaj. Ljudi su ranije imali problema sa hranom, nikad nije postojao višak hrane u ljudskom rodu. Ljudi su uvek bili polugladni. Nije bilo frižidera čak i kada imate hranu. I onda su, u stvari, selekcionisani ti proždrljivi geni – naveo je Nestorović i nastavio da objašnjava:

– Proždrljivi geni podrazumevaju da, kada imaš hrane, pojedeš koliko god možeš jer ne znaš da li ćeš sutra imati dovoljno hrane. A iz toga se razvio jedan adapcioni mehanizam koji se zove salo zato što masno tkivo koje mi zovemo salce jeste ono što, u stvari, sadrži kalorije. Recimo, čovek koji nije debeo i koji ima neki onako stomačić ima oko 100.000 kalorija u stomaku. Ako računamo da je čoveku prosečno potrebno oko 2.500 kalorija dnevno, znači praktično imate tu jednu količinu za četrdesetak dana da ništa ne jedete.

Prasetina i pasulj nisu za poređenje
Nestorović je izneo i zanimljiv podatak da proždrljivci, kako ih je nazvao, koji mogu da pojedu kilogram prasetine ne mogu da pojedu više od dva tanjira pasulja.

– To je vrlo interesantno jer je to vlaknasta hrana. Izgleda da vlaknasta hrana nabubri u crevima pod uticajem crevnih sokova i to stvara osećaj sitosti – objasnio je doktor ovaj fenomen.

Svi naši geni su predviđeni da budemo debeli i naš mozak učestvuje u tom procesu tako što u suštini favorizuje to prejedanje, tvrdi dr Nestorović.

– Suštinski gledano, kada jedete hranu, vrlo ste zadovoljni. Svi znaju da, kada ste nesrećni, kada mladi pate, kad se zaljube, oni imaju naročitu potrebu da jedu slatko. Posebno slatko jer slatko izaziva osećaj sreće. Prema tome, em imate nagon da stalno jedete, em plus, kada jedete, osećate se srećno i zadovoljno. Oni koji počnu da jedu i počnu da se goje kasnije ne mogu da prestanu pošto se kod njih kompenzatorni mehanizmi gube. Onda to pređe u naviku i onda počnu mnogo da jedu.

Nestorović priznaje i da nema velikih očekivanja, odnosno da je svestan da će većina ljudi nastaviti da se ponaša kao i pre, bez obzira na njegove savete.

– Većina neće smršati niti će smanjiti količinu hrane. Ali barem ako uzimate previše hrane, od čega će vam sigurno biti loše sutradan, zapamtite nešto što nema veze s ovom pričom, a vrlo je važno: trudite se da jedete hranu s osobama koje su vam drage. Nije svejedno da li ručate ili večerate s nekim ko vas nervira ili s nekim ko vam je drag. Ono što je govorila moja pokojna majka: „Hrana mi prija uz neke osobe, uz neke mi preseda, a kada mi presedne, onda mi se lepi.“

Ovo morate da poštujete
1. Jedite onda kad ste gladni. To je najteže, to gotovo niko ne sluša. Znači, treba da ogladnite, pa da jedete, a ne da jedete u 12 ili u 13 časova kada je vreme za ručak, kada ste naviknuti. Ne, jedite kada osetite glad

2. Pre jela popijte neki gorak aperitiv. Zašto? Zato što je to interesantan evolucioni mehanizam. Naš organizam sve što je gorko shvata kao pretnju, kao otrov, većina otrova koji truju ljude je gorkog ukusa i ljudi otrov doživljavaju kao nešto što je malo neprijatno i to im ubija apetit. I nije slučajno da Francuzi i Italijani piju gorke napitke na početku, a dižestiv, neki konjak na kraju obroka. Ima logike i jedno i drugo

3. Jedite polako, žvaćite dugo. To je interesantan fenomen. Recimo, ispitivani su ljudi koji dugo jedu, oni koji polako žvaću, oni su već posle deset minuta siti nezavisno od toga koliku količinu hrane su pojeli. Izgleda da mozak prihvata dužinu trajanja žvakanja kao neki kriterijum koliko ste mnogo pojeli. Prema tome, ako polako jedete i žvaćete, poješćete mnogo manje

4. Ne treba ništa raditi dok jedete. To je ono prosto pravilo. Kad jedete, jedite. Sedite za sto. Tanjir, čaša, pribor za jelo i jedite. Primećeno je da ljudi koji igraju video-igrice ili gledaju film pojedu do 40 odsto više od onih koji samo jedu

5. Nemojte piti veću količinu alkohola uz obrok. Naučno je dokazano da alkohol otvara apetit i da će oni koji piju pojesti mnogo više

Republika

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Lepota i zdravlje

To Top