Milena Radulović: Kako da nastaviš sa svojim životom dok se užasne stvari događaju nekom drugom detetu?

Printscreen/Instagram

Poznati

Milena Radulović: Kako da nastaviš sa svojim životom dok se užasne stvari događaju nekom drugom detetu?

Tajne i ćutanje o silovanjima i seksualnom zlostavljanju devojčica u “školi života” i glume Miroslava Aleksića, ćutanje koje je trajalo 35 godina, prekinuto je prošle nedelje, pošto je pet devojaka, među kojima je i glumica Milena Radulović – koja se odvažila, kao najstarija, da bude njihov glas – optužilo pedagoga koji je uticao i ostavio “trag” na generacije.

Kroz čuvenu školicu Miroslava Aleksića prošlo je, unatrag toliko decenija, oko tri hiljade dece. Radila je sve do proteklog vikenda, do trenutka hapšenja sada 68-godišnjeg reditelja.

Bio je autoritet, bio je surov, stvorio je neke, kako su i oni sami pričali, od najboljih glumaca, ali Miroslav Aleksić – ne srećom, već zahvaljujući devojkama kao što su Milena, njenih za sada osam saborkinja i ko zna još koliko onih koje će se u narednim danima, nedeljama i mesecima odlučiti da ispričaju istinu o onome što se događalo u studiju.

Neće, što je najvažnije, zlostavljati više nijednu devojčicu.

Okidač da Milena Radulović i grupa glumica prijave slučaj policiji, bila je jedna maloletna devojčica, a koju Milena nije ranije poznavala. Bilo je važno reagovati brzo, pre početka drugog polugodišta, kada bi se časovi u Aleksićevoj školi nastavili, kao i zlostavljanja. Svaki dan je bio važan. Više nismo smeli da ćutimo, kaže.

“To je svakog dana tempirana bomba, kada znaš da je taj čovek na slobodi i šta tamo može da se desi”, kaže Milena Radulović u velikoj ispovesti za specijalno izdanje Nedeljnika. “U trenutku kada on sigurno pikira još šest devojčica koje se spremaju za FDU, a nije isključeno i ove koje ne, jer bilo je i takvih slučajeva, smatrale smo da, ako dozvolimo da se nastavi, da ćemo doslovno biti saučesnici u zločinu… Jednostavno smo se dogovorile da je vreme. Kada imate izjave i iskustva koja imaju sličan karakter i metodu, nema sumnje da bi bilo ko u javnosti neće imati dilemu da li treba da osudi pedofiliju. Govorimo o maloletnim licima koja tog čoveka poznaju po deset godina i koji je stvorio figuru drugog oca, a deci bez očeva i jedinog.”

“Sa ovom svešću”, nastavlja odlučno, “mislim da nijedna od nas nije mogla da nastavi sa svojim divnim životom i uspešnom karijerom dok se to nekom novom detetu dešava. I onda kada se to dete stvarno pojavilo, bilo je plana, ona nas je pogurala svojom hrabrošću. Ova devojka je heroj. Ona je maltene isto veče prenela šta joj se dogodilo. I mi smo zbog toga dobili šansu da je zaštitimo, a što se mene tiče, i obavezu – da niko više ne sme da bude zlostavljan od tog čoveka. To je toliko strašan čin po psihu da devojke godinama nikom nisu mogle ni reč o tome da kažu. Ali ova devojka srećom ne. Meni je samo bitno da naša teška reč ne stoji ničije sudbine. Zato o ovome pričam javno.”

Ako ranije generacije nisu govorile o ovome, nove jesu. Milena je želela i da devojčice znaju da mogu da popričaju sa nekim. Da, ako se nešto desi, ne nose teret, da ne misle da su jedine, da ne misle da su bilo čime to isprovocirale.

“S obzirom na količinu traume, sramote i monstruoznosti, toga da ti je ceo svet srušen, sve u šta si verovao, plus klasične psihološke traume koje ostavlja zlostavljanje, trebalo je vremena i meni i nekim mlađima od mene, da se liše toga što im je on usadio, a to je osećaj odgovornosti, saučesništva i krivice za ono što ti se događalo. Trebalo je vremena da svi osnažimo”, govori Milena za Nedeljnik.

Luftika.rs

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Poznati

To Top