Ovo su znaci da dete možda trpi zlostavljanje

Kako prepoznati da se detetu dešava neki vid zlostavljanja, jer su zbog slučaja Mike Aleksića roditelji u strahu, objašnjava za Objektiv primarijus Dr Anđelka Kolarević

Slučaj Mike Aleksića, poznatog učitelja glume, osumnjičenog za seksualno napastvovanje svojih učenica, otvorio je brojna pitanja i strahove kod svih roditelja. Da li mogu da budu sigurni da njihova deca ne doživljavaju bilo kakav oblik nasilja, koji to “sumnjivi” signali kod deteta ukazuju da nešto nije uredu, koliko se može istinski verovati edukatorima kod kojih njihova deca odlaze na časove i treninge?

Milion pitanja. Sasvim opravdano, jer nam je aktuelni slučaj koji potresa Srbiju i region, ulio strah u kosti i učinio da se dobro preispitujemo. Oprez je uvek dobrodošao, ali da ne bi upadali u paranoična strahovanja, pitali smo primarijusa Dr Anđelku Kolarević, psihijatra i psihoterapeuta, kako roditelj može da prepozna da se njegovom detetu dešava nešto loše i nedopustivo.

– Ponekad je veoma teško primetiti da se nešto dešava, naročito ako su deca i roditelji stalno u nekom raskoraku sa vremenom, ako su deca pretrpana obavezama i ako deca nemaju snage da iskažu svoja osećanja. Postoje porodice u kome je stalna poruka budi jak, pa takva deca ne iznose svoje probleme, plašeći se da će biti odbačena, ismejana, a ponekad i sama deca žele što je najčešće da zaštite roditelje od zlostavljanja.

Ipak, male nijanse mogu da ukažu na problem. Odjednom se ili previše ili premalo spominje vaspitač, ili osoba sa kojom je dete u kontaktu. Dete se povlači u svoju sobu, duže se zadržava u održavanju higijene, neka deca počnu opsesivno da peru ruke, druga se odjednom ponašaju da su mlađa, ili da su mnogo starija za uzrast u kome su – kaže Dr Kolarević za Objektiv.rs.

Svaki roditelj zna da je važna komunikacija sa decom, a doktorka objašnjava šta treba da ih nauče kako bi od njih dobijali sve informacije o tome šta se dešava u školi, gde oni ne provode sa njima svaki momenat.

– Roditelji treba od malena da stalno budu prve osobe od poverenja. To znači da ih nauče da im jave čim se bilo šta dogodi, a roditelji da procene i preuzmu odgovornost za dalje postupanje. Sada deca imaju pametne telefone, mogu da im napišu sos, ili nešto se čudno dešava u školi, dođi…

Kad posumnjati?
Česta roditeljska nedoumica je da li je “signal za opasnost” ako dete počne da odbija odlazak na časove i treba li odmah posumnjati da ono tamo doživljava neprijatnosti, ili su u pitanju lenjost i nezainteresovanost zbog kojih pokušava da izbegne konkretnu aktivnost. Doktorka Anđelka kaže da to može da bude znak, ali da u toj situaciji treba u miru i u relaksaciji opustiti dete da kaže zašto tačno ne želi da ide na raniju aktivnost.

– Svako odstupanje od detetovog ritma, raspoloženja, nesanice, izbegavanje da se razgovara, stid, treba bez prekora prihvatiti i razgovarati o čemu se radi – naglašava Kolarević, a ukoliko se roditelji pitaju da li je edukator njihove dece dobar pedagog ili prelazi granicu dozvoljenih i poželjnih metoda, doktorka savetuje da se obrati pažnja ukoliko se dete stalno žali.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

– Roditelji tokom odrastanja moraju biti posvećeni i pouzdani svome detetu. Iz toga se gradi poverenje. Dete laže kada ne sme da govori istinu i kada shvati da bude još i “nagradjeno” zbog laži, jer nekada i roditeljima odgovara da deca slažu. Ako dobro poznajemo svoje dete, pratimo njegove emocije i puštamo da bez stida iznosi svoje autentične potrebe – dete će govoriti istinu. Ako sumnjamo, uvek treba porazgovarati i sa trenerima (edukatorima), ali i sa drugim roditeljima o svome detetu, jer neka deca pričaju o svojim drugarima roditeljima, pa se i tako otkrije da nešto nije u redu. Ako roditelji ne poštuju i ne poznaju detetov ritam i koji intezitet pritiska može da izdrži, dete se zatvara, jer svakom detetu je socijalno polje jako bitno i pristajaće na neke stvari da bi roditeljima ugodilo, a kasnije i nastavnicima, trenerima, ne misleći na svoje autentične potrebe.

Šta je važno da naučimo decu?
Naravno, svi bismo najviše voleli da nikada nijedno dete ne doživljava bilo kakav oblik nasilja i zlostavljanja, ali, nažalost, vesti iz realnog života nam pokazuju da su to utopističke želje. Zato je jedan od najvažnijih zadataka svakog roditelja da dete tokom vaspitavanja osposobi da prepozna i odbrani se od nasilja svake vrste. Taj zadatak plaši svakog odgvornog roditelja, a naročito kada ispliva u javnost priča poput slučaja Aleksić. Kako odgajati decu, šta im pričati a šta ne, kako ih osposobiti da umeju da reaguju u potencijalnim situacijama u kojima mogu da postanu žrtve zlostavljanja?

– Sa decom treba pričati o svemu od malena, upozoravati ih na mogućnost zlostavljanja, na to da su deca i da nisu kriva zbog lošeg ponašanja svojih autoriteta, da to nisu pravi autoriteti. Od malena treba naučiti decu da pravilno upotrebljavaju i DA i NE, kao i da je NE uvek NE i da ako to neko drugi ne poštuje odmah prijaviti roditeljima. Roditelji ne smeju da zanemaruju detetove emocionalne potrebe, i iz krivice što imaju malo vremena, objektivno, kupuju im ono što im i treba i ne treba. Deci uvek treba podrška i pažnja roditelja, to im je najveća radost, ali im treba kako rastu i roditeljsko poverenje i sigurnost da mogu sve, ali baš sve da im kažu- zaključuje primarijus dr Anđelka Kolarević.

Piše: Dragana Stupar

Izvor: Objektiv.rs