Kako razgovarati sa decom o tome da bi trebalo da daju svoj pristanak na seks?

Roditelji i staratelji često čekaju da im deca budu malo starija da bi sa njima pričali o seksualnom pristanku. Mnogi roditelji čak u potpunosti izostave razgovor o seksu nadajući se da će to škole obaviti umesto njih.

Najnoviji saveti o učenju o pristanku samo savetuju da se razgovor provede pre kraja osnovne škole. To bi moglo ostaviti mnoge mlade bez informacija o pristanku na seks pre nego što postanu seksualno aktivni.

Izveštaji o 13 000 adolescenata starosti od 11 do 13 godina iz Britanije pokazuju da su intimne aktivnosti poput držanja za ruku, ljubljenja i seksualnog dodirivanja normalne za ovu starosnu grupu. Mnogi adolescenti su prijavili da su se ljubili pre 12. godine i da su dirani ili su oni dirali partnera ispod odeće. Ali bez učenja o tome, mladi adolescenti bi se mogli upuštati u seksualne aktivnosti bez pristanka.

Moje doktorsko istraživanje proučava verovanja mladih adolescenata kad je reč o pregovaranju seksualnog pristanka. Ono što sam otkrila je da iako mladi ljudi ovih godina razumiju pristanak na seks, može im biti teško da ga primene na situacije prisiljavanja na seks. To je aktivnost koja se dešava kao rezultat pritiska, prevare, pretnji ili nefizičkog prisiljavanja.

Moje istraživanje pokazuje da već i 11-ogodišnji dečaci i devojčice veruju u rodne stereotipe o seksualnom ponašanju, kao što je onaj da devojke odlučuju da li će se neka seksualna aktivnost i dogoditi. Takođe sam otkrila i da se ovi mladi ljudi povinuju principima kulture silovanja, a naročito okrivljavanju žrtve.

Čini se da je mladima potrebno usmerenje koje prevazilazi učenje o pristanku kada je reč o romantičnim vezama. Evo koja to četiri načina na koje možete učiti decu o pristanku sugeriše moje istraživanje.

AKO NIJE “DA” ONDA JE “NE”
Ohrabrujte upotrebu verbalnog, pozitivnog pristanka za svaku seksualnu aktivnost, svaki put. Jedini način na koji možete biti 100% sigurni da imate pristanak partnera je da dobijete vrlo jasno „da“. Podsećajte mlade da komuniciraju sa partnerom. Mogu postavljati pitanja poput: „Da li ti je ovo ok?“, „Mogu li…?“, „Hoćeš li…?“

Drugi način na koji možete proveriti kako se oseća vaš partner je da obratite pažnju na njihov govor tela i izraze lica. Da li se podudaraju sa onim što oni govore? Da li se približavaju ili odmiču od poljupca ili dodira?

NEMOJTE SE PLAŠITI ODBIJANJA
Takođe je važno da sa decom govorite i o odbijanju. Mladi možda ne žele da traže pristanak jer se plaše odbijanja. Podsetite ih da je bolje da pitaju i budu odbijeni nego da samo krenu, ispadnu agresivni i učine da im se partner oseća nelagodno, čime mogu i uništiti čitav svoj odnos.

Takođe, mladi često kažu i da ne žele da odbiju nekoga ko im se sviđa jer ih ne žele povrediti, čime se potencijalno upuštaju u neželjene seksualne aktivnosti. Predložite im načine na koje mogu odgovoriti, poput „Sviđaš mi se, ali nisam spremna/na“, „Ne želim“ ili „Ne još“. Ove predloge su direktno mladi dali kao odgovor na pitanje kako misle da je najbolje biti odbijenu toku mog istraživanja.

POZABAVITE SE I PITANJEM MOĆI PRITISKA
Važno je razgovarati sa mladima i o pritisku, bilo da je rič o roditeljskom ili vršnjačkom obliku. Podsetite ih da nikada nije u redu terati nekoga da učestvuje u bilo kakvoj seksualnoj aktivnosti. To uključuje i ucene, prevare ili činjenje da se osoba oseća krivom jer nešto ne želi da radi. Nije pristanak ako se neko oseća primoranim da se upusti u neku romantičnu ili seksualnu aktivnost – što uključuje i primanje i slanje seksualnih fotografija (seksting).

Naučite mlade da izraze ako ih nešto što neko govori ili radi čini da se osećaju nelagodno. Naučite ih i da primoravanje drugih na neke aktivnosti ne čini tu osobu „kul“ već „jezivom i očajnom“.

RASTAVITE STEREOTIPE
Naposletku, preispitajte mitove o devojkama i seksalnoj aktivnosti – konkretno, to da su jedino one odgovorne ako se dese ikakve seksualne aktivnosti (ako i dođe do toga, ona „mu je dala“.) Od najranijih dana mi kao društvo učimo devojčice da „se paze“ i poručujemo im da „samo kažu ne“ i „ne daju mu“. U tom slučaju, ako nešto krene kako ne treba to je krivica devojke.

Dodatni mit koji treba rastaviti je da odeća može signalizovati pristanak. Naravno da neka odeća može biti „seksi“, ali to ne znači da osoba koja je nosi pristaje na ikakve seksualne aktivnosti ili zaslužuje manjak poštovanja.

Jasno je da ne samo što tema pristanka treba biti uključena u razgovore o seksu sa decom već i da mlade treba učiti o tome kroz stalni dijalog. Takođe treba uključiti i razgovore o primećivanju i poštovanju granica i rasprave o zdravim vezama.

Roditeljima i starateljima može biti teško da pričaju sa adolescentima o pristanku jer niko nema sve odgovore, a razumevanje ovog koncepta može biti nezgodno čak i odraslima. Ali postoje brojne organizacije koje nude besplatne resurse.

Izvor: Lola