Ovo društvo će vas ubeđivati da ste ipak pogrešne vi, a ne onaj ko vas je silovao

instagram

Lifestyle

Ovo društvo će vas ubeđivati da ste ipak pogrešne vi, a ne onaj ko vas je silovao

Jednom sam pričala – ne možete nikada znati kako se neko osećao u nečemu što ga je snašlo, čak ni ako ste doživeli slično, prosto ne možete, svi drugačije funkcionšemo, događaji mogu biti slični ili isti, ali mi smo različiti.

Zato je neukusno reći – tačno znam kako se osećaš – jer nemate pojma, verujte mi, čak ni kad su lepi događaji u pitanju. A još je neukusnije, čak uvredljivo, reći – da sam bio/la na tvom mestu, ja bih to i to… Niste bili na tom mestu, a ako niste doživeli, nemate pojma kako biste reagovali, šta biste uradili. Često ljudi od doživljenog šoka, ne urade ništa.

Sinoć je izašla vest da je glumica Milena Radulović silovana, a krivac je čuveni Mika Aleksić, “otac” mnogih poznatih glumaca. Onaj čije ime mnogi glumci pominju kao – da nije bilo Mike…

Od sinoć čitam – da nije tražila, da nije pristala, zašto je toliko ćutala, ja bih odmah rekla…

Gospodebože i svi sveti!

Jedan od razloga, ali to samo pretpostavljam – kad neko ćuti tu ima svega, počevši od straha koji je dominantan, i zato što postoje ovakve žene, koje nisu svesne koliko glupo zvuči – da nije pristala, ne bi bila silovana.

Iz ugla žene – mislim da ne postoji nijedna među nama koja se ne plaši silovanja. A silovanje uopšte ne mora da prati drugo fizičko nasilje, ono može biti vrlo suptilno izvedeno.

Mene je majka vaspitavala da moje ne znači NE, ali čitavo društvo me je vaspitavalo da moje ne znači MOŽDA, iz čega proizilazi da moje možda znači DA. To je dovelo do toga da je davnih godina pokušao da me natera na seks momak moje tetke. Bez grube reči – sve devojke to vole, bez fizičkog pritiska.

Ne mogu to da detaljišem, ali nikada joj nisam rekla, bilo me je sramota i ja se jesam osećala krivom, preispitivala sam se šta sam to uradila pa da on pomisli da bih imala neki odnos sa njim jer, rekoh vam – društvo nas uči da smo same krive, da mora da smo mrdnule repom inače… Bilo me je strah šta će ona misliti o meni. Ne o njemu.

Iz ugla majke – taj nenormalan strah da bi moja ćerka mogla da bude silovana, taj težak zadatak kako je naučiti da se čuva, a opet znaš, koliko god se čuvala, može biti meta nekog silovatelja.

Ne ulazi u kola nepoznatih ljudi, ne primaj piće od nepoznatih ljudi, ne idi sama noću…

Ja sam uvek imala ograničeno vreme za izlaske i mog oca nije interesovalo što ću se sama vraćati kući. Zbog toga je moja ćerka imala izlazak dokle i njeno društvo, da se nikada sama ne bi vraćala kući, koliko god da je to bilo kasno jer se savršeno dobro sećam tih nekih mrakova kroz koje mi je u susret dolazio mušakarc. Moje je bilo da je čekam.

Jutros pričam sa hazbendom – sećaš li se koliko sam bila luda kad izađe, ja pozovem, ona nedostupna, kad ode na more pa se ne javlja ceo dan, koliko sam se sa njom svađala oko – kad kreneš kući i uđeš u taksi, da mi se javiš. I uvek se javljala, otkud ja znam da li je to taksista ili taksista ludak ili samo ludak koji je na kola nalepio – taxi i krstari noću.

Toliko me je ova vest uznemirila da sam se setila i moja ćerka je bila u osnovnoj školi kad je došla sva usplahirena i rekla da im je na zamenu došao neki nastavnik za koga se priča da je silovao devojčicu iz osmog razreda. Neće u školu, šta da radi ako je on pozove kod sebe u kabinet.

Odem u školu kod psihologa koju sam poznavala, pitam, ona kaže –

Ne znam šta da ti kažem.

Ne znaš?!

Ali ja sam uporna, ne možeš da ne znaš, ja sam majka, moje dete je đak vaše škole, moraš da znaš.

Na kraju mi je rekla da jeste postojala prijava, ali da ju je devojčica povukla. I to vam je sve.

Ništa, bilo, prošlo. Kao da nije bilo.

Danas imam i unuku. Moj strah od silovanja neće nikada proći.

Čak ni kad sam ja u pitanju jer bilo koja žena može biti žrtva silovanja, to nema veze sa godinama žene.
Zato, ako vam padne na pamet, oterajte te misli – ne znate kako se oseća žrtva silovanja, ne znate kako silovatelji, naročito ovi “suptilni” manipulišu svojim žrtvama. Nemate pojma!

Sinoć sam razmišljala u koliko se porodica u tom trenutku, kad je izašla vest, vode teški razgovori, koliko je majki koje su osetile bol u stomaku, tamo gde su nosile svoje ćerke, koliko je očeva koji bi ga zubima rastrgli. Koliko je rana otvoreno.
Budite razumni i saosećajni, ništa više.

Ne odmažite jer tako odmažete svim budućim žrtvama silovanja.
Ne opravdavajte sa – nosila je kratku suknju i slično.
Niko nema pravo ni na čije telo, ni na čiju slobodu, ni na čiji budući život, a silovanje ga svakako obeleži.
Nosite kratke suknje.
Glasno se smejte.
Pijte u kafani.
Zaigrajte na stolu.
Flertujte, to je lepo i ne znači da ste mrdnule repom i dale bilo kakvu dozvolu.
Čak i ako ste pristale, imate pravo da se predomislite.
Ako ste bile žrtva silovanja, koliko god dugo da ste ćutale, kad god da ste rešile da progovorite, to je u trenutku kad ste bile spremne.

U ovom društvu koje će vas ubeđivati da ste ipak pogrešne vi, a ne onaj ko vas je silovao, progovoriti je neopisiva hrabrost.
Besna sam.
Stidim se.
Sva ljubav Mileni Radulović da izdrži ono što je čeka.
Sva negiranja, sve prezrive poglede, sve osude.

Mirjana Mimica Radojević

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Lifestyle

To Top